Шта је УВПС последњих година   чинило да заштити интересе  војних  пензионера

УВПС ПРОТИВ БЕЗАКОЊА

Све активности  Удружења  на заштити интереса војних пензионера одвијале су се у неповољним условима детерминисаним негативним односом власти према овој категорији пензионера. Извршна власт, односно Влада и ресорна министарства, доследно и упорно су,  корак по корак, радили и раде на демонтирању наслеђеног социјалног осигурања војних осигураника који је у сваком погледу био  и функционалан  и сврсисходан систем. Скупштинска већина, некритички је усвајала све предлоге Владе, а опозиција се углавном понашала незаинтересовано.

 

Руководство Удружења у дужем периоду а нарочито у последње две године настоји да статусна питања и проблеме социјалног осигурања пензионисаних војних осигураника решава преко државних институција, законодавне, извршне и судске власти. Желели смо да се о нашим захтевима и предлозима расправља и одлучује у институцијама система уз уважавање чињеница и без прегласавања и деловања са позиције власти. Непрекидно смо се залагали да се социјално осигурање војних осигураника регулише посебним законом којим би се укинуо конгломерат до  сада важећих и новодонесених прописа који нису међусобно усаглашени. Супротно овоме, државне институције настоје да донесу регулативу о укидању прописа и институција о социјалном осигурању в/о и да се оно у целости или по деловима пренесе у надлежност већ постојећих републичких организација. У оваквим односима веома је било тешко остварити потпуне резултате, па је због тога неопходно истаћи шта су све државне институције по овим питањима чиниле и како је руководство Удружења реаговало.

 

Народна Скупштина Републике Србије је 15.маја 2007. године изабрала Владу и усвојила Закон о министарствима којим је регулисано да Министарство рада и социјалне политике обавља послове државне управе који се односе на систем пензијског и инвалидског осигурања, социјалног осигурања и заштиту војних пензионера. Доношење овакве одлуке за војне пензионере је било изненађујуће јер о томе није вођена никаква претходна расправа. По овом Закону наведено министарство није ништа радило, већ је и даље све послове социјалног осигурања обављало Министарство одбране иако није имало законског основа.

Тражили смо пријем код министра за рад и социјалну политику где смо се договорили да се у рад комисија за измену прописа обавезно укључе представници војних пензионера. Нажалост, тај договор није испоштован и никада наши представници нису позивани када су се припремале измене Закона и других прописа.

Закон који је поделио војне пензионере

Преко Сајта МО током августа 2007. године сазнали смо да је припремљен нацрт Закона о Војсци Србије, па смо предложили да се део Закона који се односи на права из социјалног осигурања војних осигураника изостави из нацрта Закона, јер та питања нису у делокругу МО већ у делокругу Министарства рада и социјалне политике. Алтернативно, уколико се не прихвати наведени предлог, предложили смо допуне појединих чланова Нацрта Закона. Међутим, МО није прихватило ни једно ни друго.

Крајем 2007.године, на Предлог Закона о Војсци Србије, који је ушао у скупштинску процедуру доставили смо амандмане са детаљним образложењем, Одбору за одбрану и безбедност, Законодавном одбору и свим посланичким групама Народне Скупштине са молбом да их подрже и поднесу као своје у поступку доношења Закона. Наш предлог су подржале углавном опозиционе посланичке групе и један посланик владајуће коалиције, што није било довољно и Закон је усвојен онако како је предложила Влада. Примена тог Закона код пензионера истог чина и положаја довела је до разлика у пензијама од 5.000 до 35.000 динара а и до неприхватљивих разлика у износу пензија у односу на плате професионалних лица који се кретао од 67 до 97%.

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставних одредби Закона о Војсци Србије које се односе на социјално осигурање војних осигураника, али је то након три и по године одбијено. У току су разматрања и консултације са стручњацима да ли је сврсисходно обраћати се међународном суду.

Покретањем иницијативе за оцену законитости донетих одлука о усклађивању војних пензија по основу промењеног пензијског основа за одређивање војне пензије од 1. 8. 2004.године и динамике исплате, подношењем тужби од стране војних пензионера и након обраћања руководства Удружења највишим органима власти уз велико разумевање министра одбране Драгана Шутановаца донета је одлука да се војне пензије ускладе по уредбама Владе и да се исплаћују од 1.12.2007.године. Али за дуг није пронађено решење нити су обезбеђена финансијска средства иако је Влада била обавезна да то реши у року 90 дана а то ни до данас није учинила. Због таквог односа предложили смо КВП да то право остваре судским путем и у томе им пружили адекватну помоћ. Наплату путем суда до сада остварило је више од 20.000 КВП.

У више наврата смо тражили да се отклоне последице које су настале доношењем Уредбе о платама 2005.године која је променом бодова по чину драстично оштетила подофицире и њихове плате односно пензије смањила испод износа који је Законом одређен (60-70%) од просечне плате официра. Министарство одбране и Владе нису реаговали а Уставни суд обуставио је поступак за оцену законитости ове уредбе јер је она стављена ван снаге иако њене штетне последице нису отклоњене.

Покренули смо иницијативу за измену Правилника о решавању стамбених потреба КВП чије се стамбено питање решава преко Фонда за СОВО. Уз сагласност Владе и Министарства одбране Скупштина Фонда за СОВО усвојила је измену Правилника којом је омогућено преименовање решења на одређено време у решења на неодређено време и могућност откупа тих станова. Подржана је одлука о решавању стамбених проблема давањем бесповратних кредита и ангажовање целокупних финансијских средстава из доприноса за стамбено обезбеђење и резерве Фонда. На овакав начин стамбено је решено око 1250 КВП за шта је до сада издвојено око 2,5 милијарде динара.

Због неусклађености војних пензија са повећањем плате професионалних војника за 4,2% од 1. 9. 2007.године и Одлуке МО да усклађивање почне од 1. 1. 2008. године тражили смо да се та одлука измени. На захтев није одговорено, па смо Уставном суду упутили иницијативу за покретање поступка за оцену законитости. Иницијатива је одбијена уз образложење да је Одлука о усклађивању пензија није општи правни акт, већ акт појединачног карактера који не подлеже оцени законитости пред Уставним судом.

Порез на оружје – намет на вилајет

За ослобађање од пореза на регистровано оружје војних пензионера, покренули смо иницијативу према Министарству финансија да размотри правичност и законитост обавезивања војних пензионера на плаћање пореза на пиштоље који су набављени и коришћени за службене потребе пре пензионисања. Добили смо сугестију да покренемо иницијативу за измену Закона о порезима на оружје. Обратили смо се МО са молбом да ову иницијативу подржи али је иста одбијена и дата забрана за издавање потврда пензионисаним припадницима Војске за ослобађање плаћања пореза на пиштоље.

Од почетка 2007.године поједине јединице-установе су предметне потврде ипак издавале што је изазвало незадовољство код војних пензионера због неједнаког третмана. У два наврата обратили смо се МО са молбом да се потврде издају или да се предложи измена Закона којим би се војни пензионери ослободили плаћања пореза за ово оружје, али је све то одбијено.

Плаћање пореза на наведене пиштоље је неправедно јер су се припадници Војске солидарно одазвали позиву да се оружје купује ради службених потреба и упошљавања капацитета „Црвене заставе“ и сигурно би другачије поступили да су знали да ће морати да плаћају порез на ово оружје.

Захтеве за усклађивање пензија са ванредним повећањем пензија за 11,06% од 1.0 1. 2008.године поднели смо Министарству за рад и социјалну политику и Фонду за СОВО. Захтеви су одбијени са образложењем да КВП у 2007.години нису били у постојећем систему пензијског и инвалидског осигурања у Р. Србији и да нема правног основа за примену ванредног усклађивања војних пензија Незадовољни овим одлукама више од 20.000 КВП поднело је Фонду за СОВО захтеве за усклађивање пензија али су они одбијени.

По добијању негативног одговора, КВП су поднели тужбе Управном суду које су одбијене углавном из процедуралних разлога, јер Фонд за СОВО није донео основни акт о усклађивању пензија. Након тога Удружење је поднело захтев Управном одбору Фонда да такву одлуку донесе. Прегласавањем УО Фонда је донео Одлуку да нам усклађивање пензија за 11,06% од 1. 1. 2008.године не припада. Овом одлуком је омогућено да КВП поднесу тужбе Управном суду против ове одлуке. Даље вођење овог поступка зависиће од одлуке Управног суда по овим тужбама.

За разрешавање овог проблема више од 21.000 КВП упутило је притужбу Заштитнику грађана, који је утврдио да је Фонд за СОВО супротно начелима добре управе и одредаба Закона о управном поступку поступао је на различите начине што је имало за последицу повреде права на једнако поступање према свим грађанима у истој правној и фактичкој ситуацији. Заштитник грађана је МО и Фонду за СОВО дао препоруку да по захтевима КВП донесе одлуке, и да преиспитају сопствене одлуке по овим захтевима за усклађивање пензија са ванредним повећањем у износу 11,06% од 1.1. 2008.године и да обезбеде једнак третман за све КВП.

Иако су препоруке Заштитника грађана обавезујуће оне у овом случају још нису спроведене а Управни суд и даље одуговлачи са доношењем пресуда по тужбама које су поднесене против Одлуке Управног одбора фонда за СОВО.

Удружење је октобра 2011.године поднело Уставном суду иницијативу за покретање поступка за оцену законитости Одлуке Управног одбора Фонда за СОВО која се односи на ванредно усклађивање пензија за 11,06% од 1. 1. 2008.године. До сада по нашој иницијативи није донета одлука, али ће сигурно бити негативна јер Уставни суд одлуке о усклађивању сматра појединачним актима.

У току 2008.године Министарство за рад и социјалну политику под руководством државног секретара припремило је измене и допуне Закона о ПИО којим је било предвиђено укидање аутономног социјалног осигурања в/о. Тражени су подаци о примањима КВП од 1970 године до пензионисања како би се извршило прерачунавање већ донетих решења о пензијама. Свему овоме наши представници су се аргументовано супротставили. Предложене измене и допуне Закона нису ушле у законску процедуру због неусаглашености и расписаних ванредних парламентарних избора.

Велики дуг и грубо ускраћивање  права

Неусклађивање пензија у складу са чланом 75. Закона о Војсци Југославије за период 2000. до 2007.године изазвало је оправдано незадовољство код бројних војних пензионера због чега су подношењем тужби преко надлежних судова затражили остварење грубо ускраћених права. Један број првостепених судова је усвојио тужбене захтеве које је окружни суд потврдио а неки су чак тај дуг и наплатили. Од стране Фонда за СОВО и војног правобранилаштва затражена је ревизија поступка, па је Врховни суд укинуо све те пресуде а тужбене захтеве одбацио као неосноване чиме је даље вођење поступка постало беспредметно и ризично.

Да би се избегло плаћање високих судских трошкова и камата ишло се на прекид поступка. Судови су то прихватили, јер је поднета иницијатива Уставном суду за оцену законитости  Одлуке МО о одређивању вредности бода по којој се Уставни суд још није изјаснио. Удружење је ово питање више пута покретало, али државне институције нису уопште реаговале. Један број оштећених КВП обратио се међународном суду за заштиту људских права у Стразбуру, али још увек нема никаквих одлука.

Уложени су велики напори да се након укидања поново усвоји нови Правилник о опоравку КВП. По том Правилнику у периоду од 2008 до 2011.године помоћ је добило око 4800 КВП у износу од 222 милиона динара. Нажалост, Скупштина Фонда за СОВО крајем децембра 2011.године ставила је Правилник ван снаге без икаквог правног основа, погрешно тумачећи Закон о изменама и допунама Закона о ПИО да је укинуто финансирање осталих права социјалног осигурања. Таква одлука имала је катастрофалне последице јер је остало 625 позитивних решења која нису исплаћена и 345 необрађених предмета. Предложили смо доношење новог Правилника којим би се наставила додела помоћи и реализовале обавезе из 2011.године. Очекујемо да се предлог прихвати и обезбеде финансијска средства у супротном предузећемо радикалне мере... ( Изостављен део излагања о здравственој заштити пошто је то питање обрађено у теми „Од Хипокрита до профита“, у овом броју)

Укидање права в/о на накнаду трошкова исхране у случају одласка на прегледе и лечење ван места боравка је флагрантно кршење Закона и то је изазвало велико незадовољство код војних пензионера. Обратили смо се МО са предлогом да промени Одлуку и да се то право поново успостави. Захтев није прихваћен са образложењем да је то урађено ради рационализације и смањења трошкова као и ради уједначавања регулативе са решењима о здравственом осигурању Републике Србије. Због неприхватљивог образложења МО, упућена је Уставном суду иницијатива за покретање поступка за оцену законитости донете Одлуке.

Коначно  разбијање система СОВО

Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању завршен је процес разбијања јединственог система социјалног осигурања војних осигураника. У току рада на новелацији регулативе пензијског и инвалидског осигурања, Удружење је у више наврата достављало надлежним органима ставове и предлоге у погледу решавања наведене проблематике. Истовремено, тражили смо да и наши представници буду укључени у радну групу која је припремила предлог за измене Закона, што није учињено. Представници МО који су били у радној групи уопште нису са нама контактирали нити су заступали наше интересе. Након уврштавања предлога Закона о изменама и допунама Закона о ПИО у скупштинску процедуру, потпредседнику Владе, министарствима и посланичким групама у Скупштини доставили смо примедбе, предлоге и амандмане на предложени Закон.

Суштина примедби је била да је издвајање ПИО в/о из система СОВО несврсисходно, неекономично и да ће имати негативне ефекте по војне осигуранике и систем одбране. У складу са тим предложили смо да се из Предлога Закона бришу све одредбе које се тичу пензијског и инвалидског осигурања пензионисаних лица и да се приступи изради и доношењу новог Закона о социјалном осигурању в/о. Уколико се то не прихвати поднети су амандмани које и поред подршке једног броја опозиционих посланика, скупштинска већина није прихватила већ је усвојила предложени Закон који је у примени од 1.1. 2012.године.

Због кршења права регулисаних Законима и прописима пензијског и инвалидског осигурања војних пензионера Заштитнику грађана поднели смо притужбу по питању неуплаћивања дела пензије у периоду од 1.0 8. 2004. до 30.11.2007.године, неусклађивања пензија за 11,06% од 1.1. 2008.године, неисплаћивања дела припадајућих пензија по члану 75. Закона о ВЈ и повреде права на једнакости грађана пред Законом и укидање стеченог права на усклађивање пензије са кретањем плата професионалних војних лица. Заштитник грађана је примио делегацију Удружења саслушао наше захтеве  и дао неколико својих ставова. Врло брзо Заштитник грађана је упутио препоруке надлежним органима да отклоне недостатке и да изнете проблеме решавају у складу са Законом и прописима, али је то игнорисано.

Одложена примена усвојеног Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању мотивисала нас је да организујемо потписивање и подношење петиције Влади и Народној Скупштини Р. Србије. Потписаном петицијом више од 31.000 углавном КВП тражило је да се одложи примена одредби Закона о изменама и допунама Закона о ПИО које се односе на војне осигуранике и да се неодложно приступи изради и доношењу новог Закона о социјалном осигурању војних осигураника. Петиција је достављена Влади, Народној Скупштини Р. Србије и већем броју посланичких група.

Поводом наших захтева у петицији обављени су посебни разговори са потпредседником Владе, министром одбране и министром за рад и социјалну политику као и са представником посланичке групе СПС. Надлежни органи нису уважили захтеве потписника петиције. Због таквог односа били смо присиљени да захтеве из петиције редуцирамо и сведемо само на одлагање интеграције Фонда за СОВО у Републички Фонд за ПИО до 1.јануара 2014.године. Предлог смо детаљно образложили, а чија је суштина да:

-Влада није у року од шест месеци донела подзаконски акт о преузимању послова ПИО војних осигураника,

-Влада није до краја 2011.године решила питање исплате неисплаћеног дела пензија за период од 1. 8. 2004. до 30.11.2007.године

-Није решено усклађивање војних пензија са ванредним повећањем пензија за 11,06% од  1.1. 2008.године,

-Није решено како ће се остваривати и финансирати остала права (опоравак, стамбено обезбеђење и социјална заштита) социјалног осигурања војних осигураника.

 

Заштитник грађана друмом,  а Влада шумом

 

Влада Р. Србије није на овај захтев реаговала. Због тога смо припремили предлог Закона о изменама и допуни закона о ПИО кога је члан Удружења и народни посланик Коста Арсеновић поднео Народној Скупштини на разматрање по хитном поступку, што још није узето у разматрање.

Подношењем притужбе и петиције Удружење је показало висок степен организованости и јединства, као и жељу да се предлози и проблеми решавају на демократски начин у институцијама система. Влада и Народна Скупштина Србије су на непримеран начин игнорисали све покренуте иницијативе, предлоге и захтеве, испољавајући незаинтересованост и ароганцију. Посебно нас забрињава непоступање по препорукама Заштитника грађана, које су према одлуци Народне Скупштине обавезујуће и за Владу Р. Србије. Изузетно смо задовољни са поступком и односом Заштитника грађана према поднетој притужби.

Преузимање послова ПИО в/о из Фонда за СОВО регулисано је Уредбом и посебним  програмом Владе Р. Србије који су донети 15.децембра 2011.године а ступили на снагу 29.децембра 2011.године. Непосредно по преузимању послова ПИО в/о ступили смо у контакт са управном структуром Фонда за ПИО, где смо наишли на пуно разумевање. Упозорили смо их на могуће проблеме око исплате неисплаћеног дела пензије од 1. 8. 2004.године као и на велики број захтева за ванредно усклађивање пензија за 11,06% од 1.1. 2008.године.

Са њихове стране истакнут је проблем исплате пензија у два дела, јер им се наш начин обрачуна и уплате пензија у два дела а административних забрана у једном делу (кредити и друге обуставе) не уклапа у њихов пројектовани програм. Предложили су, а ми прихватили, да се пензије исплаћују у једном делу, али не као привилегију већ као информатичко-програмску потребу Р. Фонда ПИО.

Иако, је Законом регулисано да Републички Фонд за ПИО не преузима обавезе исплате неисплаћеног дела пензија од 1. 8. 2004. до 30.11.2007.године, Уредбом је регулисано да обавља административне и техничке послове и да врши исплату по судским пресудама уз рефундацију исплаћених износа из буџета Владе. Део средстава информисања је ово искористио за неоправдан напад на војне пензионере наводећи да се овај дуг исплаћује од радничких плата... ( Изостављен део излагања о здравственој заштити пошто је то питање обрађено у теми „Од Хипокрита до профита“, у овом броју)

Влада Р. Србије почетком јануара 2012.године поднела је Народној Скупштини Предлог Закона о претварању доспелих а неизмирених обавеза према КВП за период од 1. 8. 2004. до 30.11.2007.године у јавни дуг Р. Србије по хитном поступку. Удружење је доставило примедбе и предлог којим се тражи да Предлог Закона повуче из процедуре зато што:

-Износ дуга од 4.512.720.000,00 динара није тачан (до сада исплаћено преко 2,4 милијарде),

-Обустава парничких поступака представља драстично кршење члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и слобода и Устава Р. Србије, јер се врши узурпирање судске власти од стране извршне и законодавне власти.

-Не постоји ни један разлог за доношење закона по хитном поступку јер је Влада у два наврата Законом била обавезана да то реши што ни до данас није учинила.

Исто тако у случају да Предлог не буде повучен из процедуре предложили смо амандмане чија је суштина да се скрати рок исплате дуга са три на две године, да се КВП који су покренули судске поступке дуг исплаћује у року по судским пресудама и да се регулише исплата дуга за КВП који су у међувремену преминули. Влада Р. Србије све ово је одбила. Предлоге смо доставили и свим посланичким групама, надлежним министарствима, заштитнику грађана и по први пут обратили смо се Делегацији Европске уније у Р. Србији – господину Дежеру који нам до сада није одговорио. На ово је једино реаговао народни посланик Коста Арсеновић, који је све те амандмане поднео као своје. Предлог Закона није уврштен у дневни ред Народне Скупштине због расписивања избора. Замолили смо нашег члана Удружења и народног посланика да он и његова посланичка група не дају кворум и не гласају за овај Закон.

Можемо закључити да су се наведене активности Удружења одвијале у неповољним условима детерминисаним негативним односом власти према војним пензионерима. Извршна власт, односно Влада и ресорна министарства, су доследно и упорно корак по корак, радила и раде на демонтирању наслеђеног, у сваком погледу сврсисходног  и функционалног система социјалног осигурања војних осигураника.

Законодавна власт се према КВП односила на исти начин. Скупштинска већина, је некритички усвајала све предлоге Владе, а опозиција се углавном понашала незаинтересовано.

Резултат таквог понашања извршне и законодавне власти је значајно урушавање систем  СОВО и гашење стечених права КВП. Суочени са тиме, КВП су, индивидуално и преко УВПС, потражили заштиту код судова. Међутим, сем часних изузетака међу парничним судовима, и судска власт се солидарисала са извршном. Уместо да се руководе принципима независности и легалитета, судови су при одлучивању по тужбама, уставним жалбама и иницијативама за оцену уставности и законитости које су подносили КВП превагу давали принципу опортунитета, цењеног кроз ставове и интересе Владе. Парнични судови, након што су у почетку хетерогено и незаконито пресуђивали по тужбама КВП, сада суде по закону, али и даље опструишу реализацију права на наплату закинутог дела пензије кроз непримерено дуго трајање парничних и извршних поступака.

На реду су кривичне пријаве, протести и блокаде

 

Уставни суд при одлучивању по иницијативама за оцену уставности и законитости по правилу, не упуштајући се у суштину, поднете иницијативе одбацује из формалних разлога. Тако су неке иницијативе за оцену законитости одбачене јер је спорни пропис у међувремену престао да важи, а неке што спорни акт, наводно, нема својство општег акта. За први случај пример је иницијатива за оцену законитости Уредбе о платама, која није била на снази у време одлучивања о њеној законитости (члан 75. ЗВЈ), а чије последице и данас трају, па је Уставни суд био дужан да одлучи да ли је она законита или није, али је то избегао да учини. Други случај тиче се одлука о усклађивању пензија, од којих је једну донео министар одбране а другу РФ ПИО, које Уставни суд сматра појединачним актима и одбија да се изјасни о њиховој законитости.

Слично Уставном суду поступа и Управни суд, који одбија да мериторно одлучи по тужбама у управном спору ради права КВП на ванредно усклађивање пензије за 11,06%. При томе, Управни суд, за разлику од Уставног суда, одлуке о усклађивању пензија сматра општим актима и одбија да цени њихову законитост. Тако су највише судске инстанце створиле зачарани круг у коме нико није надлежан да пресуди да ли је усклађивање ванредног повећања пензија КВП за 11,06% законито или није.

Сем изнетог, Уставни и Управни суд опструирају реализацију права КВП и кроз непримерено дуго трајање поступака, по годину и више дана.

Информисање чланства и јавности је приоритетна обавеза руководства Удружења и на том плану остварени су добри резултати. Интерно гласило „В. Ветеран “  значајно доприноси објективном и благовременом информисању чланства а увођењем Сајта Удружења обезбедили смо свакодневно информисање о најважнијим догађајима и активностима Удружења. Сајт је веома посећен а има доста предлога, критика и коментара.

Наше присуство у средствима јавног информисања је све запаженије и било је доста прилога о проблемима војних пензионера у дневним листовима а посебно у локалним средствима информисања. Међутим, у државним и другим медијима тешко је објавити истину о војним пензионерима. Напротив објављују се неистине и неадекватна поређења нарочито када се ради о износима војних пензија и статусу војних пензионера. Пример таквог понашања су РТС која је у два наврата објавила неистине о војним пензионерима и Вечерње Новости када су нас окривили „Да војни пензионери једу целе ескадриле авиона“. Реаговање Удружења нису хтели да објаве. Незадовољни смо са упоређивањима наших просечних пензија са зарадама у МО јер се то врши неадекватно. Пензије се односе на подофицире, официре и генерале а просечне зараде на све запослене у МО (професионални војници, цивили и др.).

На крају, поставља се питање: шта и како даље?

Несумњиво је да треба наставити са свим досадашњим облицима борбе за очување и побољшање статуса КВП, али то, очигледно, није довољно. С тога, у наредном периоду треба размотрити и, у складу са актуелним условима, применити и друге облике: обраћање међународним институцијама, и иницирање кривичне одговорности због кршења права КВП, јавни протести, блокаде и друго. У том смислу су и предложени тежишни задаци за наредни период.

(Излагање председника УВПС Љубомира Драгањца на Скупштини УВПС, 29. марта 2012.године)