Председник УВПС Љубомир Драгањац обратио се Управи за војно здравство дописом у којем наводи проблеме у војном здравству и предлаже како превазићи ситуацију. С обзиром на значај здравства, писмо објављујемо у целости.
Актуелна ситуација у војном здравству проузрокована вирусом корона која траје већ пет месеци, генерише све више проблема. Реч је о објективним, али верујемо и о субјективним разлозима који оптерећују континуирано пружање здравствених услуга. Они могу да се превазиђу само уз изузетну стручност, велике напоре и високу организованост система здравствене заштите у МО и ВС. Извештаји које добијамо из општинских и градских организација Удружења војних пензионера Србије указују на забрињавајуће стање у нашем војном здравству које је у неким сегментима алармантно.
- Корисници здравствених услуга нам се жале да су им ускраћена права на терцијалну здравствену заштиту. Наиме, заказане операције се на ВМА и даље одлажу на неодређено време, чиме се здравствено стање дела пацијената погоршава. Веома је тешко обезбедити дијагностичке процедуре којим би се утврдио стадијум појединих хроничних болести. Да би се проблеми донекле ублажили, предлажемо да се као мера донесе одлука да се војним осигураницима где нема војноздравствених установа, поред примарне здравствене заштите, обезбеди коришћење секундарног и терцијалног нивоа заштите из Плана мреже Републике Србије.
- Осећа се потреба да ВМА настави да ради како је то чинила пре појаве епидемије вируса, то јест да се испуни улога терцијане здравствене заштите те установе. Уколико то није извесно за дужи временски период, војним осигураницима би требало омогућити услуге клиничких центара Србије у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
- У делу одељења здравствене заштите постоји кадар за рад на специфичној медицинској опреми, а недостају уређаји или су они у квару. С тим у вези сматрамо да опрему под хитно треба довести у исправно стање или набавити нову. Тако на пример у Параћину постоји стоматолошки тим, али због квара стоматолошка столица није у употреби. У Крушевцу је лабораторијски техничар спречен да ради јер је неисправан лабораторијски апарат. Крушевачки корисници здравствених услуга имају проблема и са превозом јер је неисправно санитетско моторно возило.
- Организацијским променама престале су да раде лабораторије у амбулантама Церак, Бежанија, ВМЦ Славија. Пацијенти се сада упућују у ВМЦ Нови Београд, где се, у скученом простору, свакодневно окупи 100 до 150 пацијената, што није у складу са противепидемијским мерама. Предлажемо активирање рада лабораторија у амбулантама Бежанија, Церак и ВМЦ Славија. Било би добро да се поново успостави долазак специјалиста у амбуланте на Цераку и Бежанијској коси, како је то било пре појаве пандемије, што би такође представљало противепидемијску меру.
- Војну болницу у Новом Саду оптерећују кадровски проблеми (између осталог недостају интерниста, кардиолог, офталмолог...). Постојећи апарати су застарели, а неки и недостају, па би у том смислу требало, у складу са потребама и могућностима, предузети конкретне мере.
- Један од проблема јесте и недоступност здравствених радника, услед њиховог ангажоавања на другим задацима (Шабац, Пожаревац, Зајечар).
- Телефони за заказивање прегледа су практично бескорисни, јер се веома тешко остварује веза. Када би се успоставила веза, војни осигураници нису добијали информације које би им омогућиле да реше здравствени проблем.
- ВМЦ Нови Београд је обуставио заказивање прегледа код изабраних лекара, па се на улазу стварају са епидемиолошког становишта проблематичне гужве. Особље на улазу у објекат не води евиденцију долазака пацијената, тако да је 28. јула око 12 часова избио инцидент. Наиме, окупљени корисници здравствених услуга захтевали су уписивање долазака оних који треба да се тога дана прегледају или добију рецепте за преписане терапије, али је особље ВМЦ остало немо на тај захтев. Чак ни молба да обезбеде парче папира и оловку, није уродила плодом. У тој ситуацији се веома недолично, некултурно и бахато понашао портир који је, узгредно речено, био обучен у бело одело, какво носе медицински техничари.
Све у свему, сматрамо да треба предузети одређене мере како би се ситуација поправила и испоштовала начела приступачности, правичности и континуиране здравствене заштите. Корисници здравствених услуга из редова војних пензионера су у условима пандемије показали стрпљење, разумевање за потешкоће и трпељивост и придржавали се противепидемијских мера. Стога очекују да ће војно здравство пронаћи одговоре на садашње проблеме и ризике.