Медијска кампања против војних пензионера

НЕПОТПУНО И ЈЕДНОСТРАНО ИНФОРМИСАЊЕ

Позивајући се на Закон о јавном информисању, председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац, 15. децембра ове године, упутио је Одговор Радио-телевизији Србије  због непотпуног и  једностраног обавештавања јавности о положају и статусу војних пензионера. Реч је о прилогу у „Дневнику“ од 9. децембра који показује  да  министар одбране Драган Шутановац ни  овога пута није нимало благонаклон према пензионисаним припадницима Војске и Министарства одбране, а РТС је поново објавила прилог о  војним пензионерима  а није ни покушала да чује и другу страну. Одговор објављујемо у целини:

„Сходно Закону о јавном информисању, молимо да објавите  овај одговор Удружења војних пензионера Србије због  непотпуности  информација које је Радио-телевизија Србије изнела о војним пензионерима у емисији „Дневник“, у оквиру изјаве министра одбране Драгана Шутановца, 9. децембра 2011. године. У том прилогу је изнето  више непотпуних информација које могу да наведу на погрешан закључак  о положају и статусу  војних пензионера чији је легитимни представник ово удружење.

Тврдња да „војни пензионери траже одлагање примене Закона о изменама и допунама Закона о ПИО  до 2014. године због тога што им војска није исплатила дуг“ је непотпуна,  јер то је само један од разлога због којих се тражи поменуто одлагање. Нису  наведени  и други важни   разлози:

-није донет акт Владе о начину преузимања послова ПИО  и Фонда СОВО, а то је требало да се учини (у року од шест месеци) до 1. јула 2011,

-нису обезбеђена средства у буџету нити је донесен акт Владе о исплатама доспелих а неизмирених потраживања по основу усклађивања пензија од 2004. године,

-није регулисано како ће се остваривати досадашња права која су била регулисана правилницима за стамбено обезбеђење (за лица без стана), накнаду дела трошкова за становање  и право на опоравак,

-војне пензије нису усклађене са ванредним повећањем пензија за 11,06 одсто од  1. јануара 2008. године.

Тврдња о просеку пензија -  „Просечна пензија у Републици је око 22.000 динара, а просечна војна пензија је 42.000“ - је непотпуна и једнострана и може да наведе на погрешан закључак да су војне пензије два пута веће од цивилних. Нису узети у обзир важни чиниоци: квалификациона  структура,  дужина радног стажа и специфичност војне професије. Високу стручну спрему има 60,12  одсто војних пензионера,  а код цивилних пензионера ВСС има само  6,52 лица. Код војних пензионера су сви остали су са вишом (7,39 %) и средњом (32,49%) стручном спремом, а код цивила са вишом стручном спремом је 4,46 одсто, средњом 42,8 одсто и великим процентом неквалификоване радне снаге.

Такође, приликом упоређивања војних и цивилних пензија, није узето у обзир да је просечан пензијски радни стаж код војних пензионера 38,   а код цивила 27 година. Само по том основу, без икаквих других елемената, војне пензије би требало да буду веће од цивилних за око 30 одсто.

Тврдња о односу пензионера и запослених - „Док је у Србији однос броја запослених и броја пензионера готово један према један, у војсци је чак два пута више пензионера него запослених официра подофицира и војника“ - представља непотпуну информацију, јер није речено зашто има толико војних пензионера. Избегнуто је да се каже да је такав однос настао због распада СФРЈ и повлачења у Србију великог броја избеглица а тиме и војних пензионера из бивших република. Такође, није речено да је бројно стање професионалних војника  драстично смањено у односу на раније стање и да је то ствар државе  и њене политике, а не војних пензионера. Изношење  горе наведене тврдње, без узимања у обзир ових чињеница, може да наведе на закључак  да су војни пензионери „баласт“, што је раније више пута, на штету војних пензионера,  изношено у медијима.

Тврдња министра одбране - “Оно што је можда најважније је што ће коначно постати транспарентно да буџет Војске Србије није толико велики и да је један од најмањих у региону у односу на величину наше земље и величину наше војске и да је неопходно да се он у будућем времену повећава" - представља непотпуну информацију и може да наведе на закључак који се често пласира у медијима: да војни пензионери „једу буџет и целе ескадриле авиона“. Није наведена чињеница да средства за војне пензије нису могла да оптерећују буџет војске, јер су она по Закону о буџету исказана као посебна ставка, а тим средствима је располагао Фонд СОВО који је у саставу Министарства одбране.

У тврдњи - „Пензионери траже да им буде враћен дуг због неисплаћених повишица пензија од 2004. до 2007. године“ -  употребљени су погрешни  термини „дуг“ и „повишица“. У овом случају није реч о „дугу“ него о приспелим а неисплаћеним обавезама војним осигураницима; није реч о „повишици“ војних пензија него о „усклађивању“ пензија као што је то регулисано за све кориснике пензија у републици.

Тврдња - „Војска Србије има тридесетак активних генерала, а из војног буџета исплаћује се чак 657 генералских пензија. Ускоро ће их бити још више јер су сви они који могу пожурили у пензију пошто следеће године ступа на снагу нови правилник по којем ће пензије бити ниже“ -  представља непотпуну и само делимично тачну информацију и може да наведе на погрешан закључак  не само о броју генералских пензија него и узроцима који су до тога довели. Изостављена је важна чињеница да је реч о генералима  од 1941. године до данас, из свих бивших република,   и времена када је војска имала 250.000 људи а сада је то  бројно стање око осам пута мање. А тврдња да се из буџета исплаћује 657 генералских пензија није тачна. Велики број генерала није више међу живима, па њихове (знатно умањене) пензије добијају њихове супруге и, у ствари,  то више нису генералске пензије.

Очекујемо од Вас да поступите по Закону о јавном информисању и да благовремено објавите овај одговор.

Можемо и да се договоримо, уколико  Ви то желите,  да у једној од Ваших информативних емисија разговарате са нашим представником  и да тако чујете и  другу страну о спорним питањима, како налажу и кодекс новинарске професије и Закон“.