У Београду је преминуо генерал-пуковник у пензији Милан Даљевић, један од најстаријих чланова Удружења војних пензионера Србије.

Рођен је 17. септембра 1925. године у земљорадничкој породици у селу Грдановци код Санског Моста у Босни и Херцеговини. Учесник је народноослободилачке борбе од 27. јула 1941. године. Ратни пут га је водио од омладинског руководиоца у батаљону, секретара СКОЈ-а до помоћника комесара бригаде. Рањен је у Бици на Неретви, а учествоваоје у Бици на Сутјесци, Дрварској операцији, у операцији за ослобођење Београда, па затим у гоњењу непријатеља и пробоју Сремског фронта. Ратовање је завршио код Цеља 1945. године, у чину капетана.

После рата Даљевић је с успехом обављао дужности комесара школског центра, комесара Прве пролетерске дивизије, помоћника команданта 9. армије за политичко-правне послове, начелник Политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО), подсекретара у ССНО, секретара Комитета организације СКЈ у армијској области и ССНО; члан ЦК СКЈ и извршни секретар Председништва ЦК СКЈ (1976-1982).

Уз Партизанску споменицу 1941. носилац је Ордена партизанске звезде са пушкама (два ордена), Ордена за храброст, Ордена братства и јединства, Ордена Републике са златним венцем, Ордена за војне заслуге са великом звездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима, Ордена Народне армије са златном звездом и Ордена Народне армије са ловоровим венцем. Међу осам медаља посебан сај имају Медаља заслуга за народ, Медаља за војне заслуге и посебно Јубиларна медаља Руске федерације поводом 70 година победе над фашизмом, коју му је доделио Председник Руске федерације 2015. године.

Генерал Милан Даљевић је био председник Одбора за изградњу Спомен-комплекса Сремски фронт и најзаслужнији делатник.

Они који су га познавали памтиће га по понашању која је било у складу са оном народном да тија вода брег рони, по благости, радиности, смислу за рад са људима, очинској бризи коју је испољавао према млађима и потчињенима, по мудрости што је из њега зрачила и дипломатским манирима.

Милан Даљевић је оставио неизбрисиви траг у стварању и изградњи наше земље. Његов одлазак на вечни починак, велики је губитак за нашу организацију и СУБНОР Србије.