Председник УВПС Љубомир Драгањац упутио је надлежним државним органима – Министарству одбране, Mинистарству унутрашњих послова и Министарству финансија - нови захтев да се пензионисана војна лица ослободе плаћања таксе на оружје. Акт за иницирање допуне прописа на регистровано оружје преносимо у целости:
„Обраћамо вам се у име и на захтев војних пензионера чланова овог Удружења, с молбом да иницирате поступак за правично уређивање питања обавезе наведених лица на плаћање пореза на регистровано оружје набављено и коришћено као службено пре пензионисања.
Одредбом члана 25. став 1. тачка 3. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, прописано је да се не плаћа порез на регистровано оружје које је обвезник добио на поклон као награду или приликом одласка у пензију, од Војске Србије, односно војске државе чији је правни следбеник Република Србија, или од органа надлежног за унутрашње послове Републике Србије, односно органа надлежног за унутрашње послове државе чији је правни следбеник Република Србија, а највише на једно од добијених регистрованих оружја за које је прописана најнижа висина пореза.
По основу цитиране одредбе, сви пензионисани припадници МУП-а су, колико нам је познато, ослобођени пореза на регистровано оружје. Од војних пензионера, пореза на регистровано оружје ослобођен је само релативно мали број оних који су пиштоље (револвере) добили као награду или поклон при одласку у пензију. Пореза нису ослобођени војни пензионери који регистровано оружје нису стекли ни као награду, ни као поклон, већ под следећим специфичним околностима:
Поступајући по одлуци Савезног секретара за народну одбрану, пов. бр. 780-12/73 од 25.09.1973. године и пов. бр. 2325 од 16.08.1990. године, активна војна лица (официри и подофицири) тадашње ЈНА су купили пиштоље (револвере) произведене у „Црвеној застави“ Крагујевац. Куповина је извршена преко надлежних војних органа, под условима набавке за потребе војске, а уз обавезу да купљене пиштоље (револвере) користе као службене до пензионисања, за шта су добили и одговарајућу војну дозволу. До пензионисања, овим пиштољима (револверима) нису могли слободно расплагати (продати их, поклањати и слично). Тако прибављене пиштоље (револвере) су активна војна лица задржала након пензионисања, као своје власништво, и уредно их регистровала, тј. војну дозволу за њихово поседовање заменила цивилном.
Полазећи од напред изнетог, сматрамо да власници регистрованог оружја прибављеног на описани начин, сада пензионисани официри и подофицири, треба да буду ослобођени пореза. Ово с тога што су то оружје набавили у служби, користили до пензионисања као службено, а тек након пензионисања стекли право да њиме располажу као власници, без икаквих ограничења, у складу са законом. Околност да су то оружје још и отплатили је, сматрамо, разлог више за ослобођење од пореза на регистровано оружје.
Колико нам је познато, бивши активни припадници ЈНА и ВЈ, који су пиштоље (револвере) прибавили на напред наведени начин, а током распада СФРЈ напустили ЈНА и приступили оружаним формацијама отцепљених република, не плаћају никакве дажбине на то оружје, па опорезивање војних пензионера у Србији као да је кажњавање за лојалност својој држави и војсци.
Без обзира на његов номинални износ, који се сваке године повећава, плаћање овог пореза значајно оптерећује војне пензионере: просечна пензија у прошлој години износила је 42.000 динара (на порез на оружје одлази око 8%), а просечна пензија подофицира (чине више од 1/3 укупног броја војних пензионера) износи око 33.000 динара (на порез на оружје одлази 10%).
Предметно регистровано оружје има за војне пензионере велику (и само) афекциону вредност, као једина преостала веза са војском у којој су провели читав радни век, а пореским обавезама, за које су уверени да су неправичне и незаконите, већина не може удовољити, што је генератор негативних политичких тензија међу овом популацијом.
Све до половине 2004. године војне јединице – установе су својим пензионисаним припадницима издавале потврде да је пиштољ (револвер) набављен по цитираном наређењу, коришћен као службени и приликом пензионисања дат на трајно коришћење. На основу таквих потврда порески органи су имаоце тог оружја ослобађали од плаћања пореза.
У периоду од 2004. до почетка 2007. године наведене потврде нису издаване, пошто је то забрањено актом Техничне управе Генералштаба пов. бр. 460-8 од 19.04.2004. године, а наша обраћања Министарсву одбране и Генералштабу нису уважена.
Од почетка 2007. године поједине јединице – установе су такве потврде, ипак, издавале својим припадницима приликом пензионисања, што је резултирало негативним тензијама међу члановима Удружења војних пензионера Србије због неједнаког третмана власника тако прибављеног оружја.
На основу свега напред наведеног, предлажемо да Министарство одбране иницира поступак за доношење Закона о допуни Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, тако што би се члан. 25. став 1. тог закона допунио новом тачком 5. , која гласи:
„Оружје које је обвезник као професионални припадник Војске Србије, односно војске државе чији је правни следбеник Република Србија, купио по основу одлуке Савезног секретара за народну одбрану пов. бр. 780-12/73 од 25.09.1973. године односно пов. бр. 2325 од 16.08.1990. године и до одласка у пензију користио као службено“.
По потреби, а на ваш позив, спремни смо упутити свог представника ради давања подбројних аргумената и података релевантних за одлучивање по предметној проблематици.
Молимо за што хитније обавештење о ставу тог министарсва по напред наведеном, ради информисања чланова овог Удружења”.