МО одбило  захтев УВПС за враћање накнаде за исхрану

 

ОДЛУКА ПРЕД УСТАВНИМ СУДОМ

 

 

 

Удружење ВПС је,  почетком августа,  добило  негативан  одговор из Министарства одбране на недавни захтев  да се повуче одлука о укидању накнаде за исхрану. Тим поводом Удружење је упутило информацију  свим општинским организацијама:

 

 

„Поводом Одлуке о изменама Одлуке о висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања, коју је донео министар одбране, а којом је укинуто право КВП на накнаду трошкова  исхране у случају одласка на преглед ван места боравка,  Удружење војних пензионера Србије је поднело захтев министру одбране да то право буде поново успостављено, са ретроактивним важењем од 5. 5. 2011. године.

 

Министарство одбране је, не оспоравајући незаконитост предметне одлуке, одбило да наш  напред наведени захтев уважи. С тога смо Уставном суду поднели иницијативу за оцену законитости  предметне одлуке.

 

Сматрамо да би било сврсисходно да и оштећени КВП, тј. они чији су захтеви за исплату накнаде трошкова за исхрану одбијени, поднесу притужбе Заштитнику грађана, свако за себе, против Фонда СОВО и Министарства одбране, због ускраћивања законом прописаног права.

 

Са напред наведеним треба да упознате КВП са свог подручја.“

 

 

 

УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

 

ГЛАВНИ ОДБОР

 

11000 Београд, Браће Југовића бр. 19

 

Тел-факс 011/3228-076, 2064-210, mail Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

 

 
 

 

 

 

 

__ Бр ________

 

10.08.2011. год

 

УСТАВНОМ СУДУ

 

Немањина 22-26

 

11000 Београд

 

 

 

На основу члана 168. Став 2. Устава Републике Србије, Удружење војних пензионера Србије подноси

 

 

 

И н и ц и ј а т и в у

 

За покретање поступка за оцену законитости

 

 

 

 

 

Одлуке о изменама одлуке о висини накнаде путних трошкова у вези са остваривањем права из здравственог осигурања („Службени војни лист“, бр. 10/2011 од 28. априла 2011. године), коју је донео министар одбране.

 

Р а з л о з и

 

Напред наведеном Одлуком укинуто је право војних осигураника на накнаду трошкова исхране у случајевима када ради остваривања права из здравственог осигурања путују ван места пребивалишта – боравишта. Таква одлука представља флагрантно кршење одредбе члана 225. став 1. тачка 2. Закона о Војсци Југославије, који је и сада на снази (члан 197. став 2. Закона о Војсци Србије). Наиме, ставом 1. члана 225. Закона о Војсци Југославије изричито је прописано:

 

„Војном осигуранику припада накнада путних трошкова, која обухвата:

 

1)      Накнаду за трошкове превоза;

 

2) Накнаду за трошкове исхране и смештаја за време путовања и боравка у другом месту.“

 

Одлуком чију законитост оспоравамо прописано је право на накнаду трошкова превоза и стварних трошкова смештаја, али не и накнада трошкова

исхране, што је незаконито.

 

На предметну незаконитост смо упозорили доносиоца Одлуке актом чију фотокопију прилажемо, али то није уважено. Из одговора Министарства одбране (фотокопија у прилогу) произилази да су свесни кршења закона, али да принцип легалитета подређују принципу  опортунитета, што је неуставно (чл. 3. и 195. ст. 1. Устава Републике Србије). Уколико и има оправданих разлога за мењање одредбе члана 225. ст. 1. тач. 2. Закона о Војсци Југославије, а нема их, онда то треба учинити на начин приписан Уставом, а никако актом нижег ранга од закона и демонстрацијом самовоље министарства.

 

 

 

Мада небитно за валидност ове иницијативе, истичемо да се услови остваривања здравствене заштите војних и цивилних осигураника разликују по више параметара, од којих је најбитнији да војних здравствених установа нема у већини места боравка војних осигураника, па су

 

принуђени путовати у друга места где оне постоје, што није случај са цивилним осигураницима. Управо због тих разлога су за војне осигуранике прописана нека права која немају цивилни осигураници, и обратно.

 

Предметном одлуком озбиљно су угрожени животи и здравље војних пензионера, који стари, изнемогли и болесни, са релативно малим пензијама, не могу алиментирати трошкове лечења ван места боравка.

 

Са свих напред наведених разлога предлажемо да Уставни суд прихвати ову иницијативу, те основом члана 53. став 2. Закона о Уставном суду, утврди да Одлука чију законитост оспоравамо није у сагласности са Законом о Војсци Југославије. Уједно, апелујемо за што хитније доношење одлуке по овој иницијативи, јер су негативне последице спорне одлуке свакодневне и тешке по све већи број војних пензионера.

 

Прилози:

 

-          1). Одлука о изменама Одлуке о висини накнаде путних

 

трошкова у вези са остваривањем права из здравствене заштите;

 

-          2). Акт, Удружења војних пензионер Србије Главни одбор,

 

01.    Бр. 202-1 од 01.07.2011. год. достављен Кабинету МО;

 

-           3). Акт, МО, СЉР, Управа за традицију, стандард и ветеране,

 

Број 1195- 4 од 29. јула 2011. год.

 

ПРЕДСЕДНИК

 

Љубомир Драгањац