Протекле седмице дневни лист ,,Политика“ је у рубрици ,,Међу нама“ под насловом ,,Колико је оправдан захтев војних пензионера“, објавио писмо извесног М. Поповића из Ниша. С обзиром на чињенице које је именовани потегао да би доказао како војним пензионерима не следује ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто, претпостављајући да је реч о грађанину који није добро обавештен о судским процесима који се воде, Удружење војних пензионера Србије је реаговало дописом и навођењем конкретних одлука и правних ставова Уставног суда Србије, побијајући оно што тврди М. Поповић. Крајње коректно смо то доказали цитатима из одлука Уставног суда.
Главна магистрала правног тумачења овог случаја, према М. Поповићу, лежи у чињеници да је просек војних пензија 2007. године био изнад 60 одсто просечне зараде у Републици Србији. Међутим, како су и другим категоријама пензионера са већим пензијама од граничног просека, а таквим је у Србији било више од 500.000, тада (1.1.2008.године) повећане месечне принадлежности, разумљиво је да то право припада и војним пензионерима, што се наводи и у одлуци Уставног суда Србије.
Стицајем неких околности Удружење војних пензионера Србије је сазнало податак да је аутор текста у политици М. Поповић правник који ради у Филијали Републичког фонда ПИО у Нишу. Практично господин Поповић би, по службеној дужности, морао да зна за све валидне одлуке Уставног суда, Управног суда и Врховног касационог суда. Његово писање у листу ,,Политика“ се може оценити као покушај обмањивања јавности скривањем (ненавођењем) одређених чињеница и стварања негативног расположења грађана према категорији војних пензионера. Ако ико треба да има осећај за правду и да се понаша у складу са законима, онда су то људи правне струке. Ламентирање над проблемима које ће имати држава ако (када) војним пензионерима исплати 11,06 одсто већу пензију овде нема никаквог смисла. Да су правници у Републичком фонду ПИО правилно примењивали законске одредбе и благовремено упозорили оне који доносе одлуке, дугови би били далеко мањи јер се за ових седам година накупило толико камата, судских, адвокатских и трошкова вештачења. Питање које ће доћи на ред је одговорност оник који нису правилно примењивали закон и који се огушују на одлуке највиших судских инстанци у Србији.
Зарад знања и равнања шта је написано у писму господина Поповића, а шта у допису Удружења војних пензионера Србије, оба текста доносимо у целости:
Колико је оправдан захтев војних пензионера (,,Политика“ од 9. децембра 2014. године)
Од јануара 2012. године војни пензионери су покренули велики број судских спорова због неисплаћене разлике пензија од 11,06 одсто. Све је почело када је Уставни суд оценио да је у једној пресуди Вишег суда у Нишу повређен принцип правичног суђења.
Индикативно је да је само једна пресуда, коју је Уставни суд оценио као неадекватно образложену, иницирала толики број тужби. Уставни суд је донео и низ одлука поводом уставних жалби и редовно поништавао сваку донету пресуду, уз образложење да оспорена одлука није адекватно образложена. Несхватљиво је да ниједан суд у Србији није достигао правни стандард и квалитета који захтева Уставни суд. За све ово врееме, Врховни касациони суд не износи своје правно мишљење у званичној форми, осим једног штурог и усменог саопштења са последњег саветовања, иако му је, као највишој судској инстанци то основна функција и законска обавеза.
Корисници војних пензија, поједностављено речено, немају право на ванредно усклађивање пензија од 11,06 одсто. Јер се одлука републичког Фонда ПИО од 25.љ1.2008. године никако није односила на њих, јер су они у то време припадали Фонду СОВО. Фонд СОВО је и донео одговарајућу одлуку о ванредном усклађивању и утврдио да војни корисници пензија не испуњавају законске услове и за ванредно усклађивање. Наиме, према подацвима Републичког завода за статистику, просечна пензија цивилних пензионера у 2007. Години износила је 14996,00 динара, односно 54,02 одсто нето зараде у РС. Просечна војна пензија у истој години износила је 26.425,00 динара, односно 95,20 одсто зараде. Просечна нето зарада у РС у 2007. Била је 27.759,00 динара а 60 одсто од просечне зараде износио је 16.655,00 динара. Јасно је да су само цивилни пензионери у просеку били испод 60 одсто просечне нето зараде и да су само они испуњавали услове за ванредно усклађивање. Управо је овом одлуком, повећањем пензија од 11,06 одсто, просек пензија доведен на законски минимум – 60 одсто просечне зараде. Касо што се види, разлика у просечним износима пензија између војних и цивилних пензионера је значајна у корист војних пензионера и велико је питање ко је овде угрожен и дискриминисан, и колико је оправдан захтев војних пензионера.
Како би се решио овај проблем, уложено је на хиљде сати рада и судова и странака, а настали су и огромни трошкови. Али, највеће последице осетиће се у буџету Србије. Изгубљени спорови коштаће државу више десетина милијарди динара. Исплата по овим судским одлукама угрозила би све мере Владе Србије, а самим тим и функционисање државе у целини.
М. Поповић, Ниш
Уставни суд пресудио у корист војних пензионера (,,Политика“ од 11. децембра)
Допис ,,Колико је оправдан захтев војних пензионера“, објављен у рубрици ,,Међу нама“ 9. децембра врви од нетачности (беспредметно је сваку од њих исправљати).
Уставни суд Србије је, поступајући по уставним жалбама, против пресуда Управног суда донео велики број истоветних одлука у којима је наведено да је војним пензионерима подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење и право на једнаку заштиту права.
Одлуком Уж-2666/2011, Уставни суд је потврдио да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. Став 1. Закона о Војсци Србије и да је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се тим корисницима могу вршити усклађивања пензијас, па и предметно ванредно усклађивање од 11,06 одсто.
Уставни суд је такође у образложењу одлуке заузео правно становиште да војни пензтионери имају право на ванредно усклађивање – повећање пензија за 11,06 одсто и да је то морало бити учињено по службеној дужности као и за цивилне пензионере.
Уставни суд је одлуком Уж 8405/2013. одлучио да се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија није могла одвојено ценити у односу на војне осигуранике, јер су пензије остварене до 1. јануара 2008, као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини као и пензије корисника у осигурању запослених.
Управни суд је пресудама (на основу одлуке Уставног суда) од марта 2014. године уважио тужбе војних пензионера, поништио решења Републичког фонда ПИО и предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Међутим, ПИО до даснас није поступио по одлукама Уставног суда и пресудама Управног суда, и није донео решења која би била заснована на закону и у складу са заузетим правним ставовима највиших судских инстанци у Србији.
Да је господин Поповић прочитао цитиране одлуке и пресуде надлежних судова, не би написао то што је објављено у Рубрици ,,Међу нама“.
Удружење војних пензионера Србије