Председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац, због непоступања Фонда ПИО по одлукама Уставног суда и пресудама Управног суда, упутио је притужбу Заштитнику грађана Републике Србије Саши Јанковићу. Притужбу доносимо у целости:
Пензије војних осигураника се од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије. Одредбама члана 73. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2005. године, изузетно од члана 21. тог закона, предвиђено је ванредно усклађивање пензија за 2006., 2007. и 2008. годину, од 1. јануара текуће године, под условима, на начин и у висини прописаној чланом 75. став 1. истог закона.
Републички фонд ПИО је донео Решење о ванредном усклађивању пензија, вредности општег бода и новчаних накнада од јануара 2008. године под бројем 01 број 181-431/08 од 25. јануара 2008. године (објављено у „Сл. гласнику Р. Србије“ бр. 20/2008) којим је утврдио да је потребно од 01.01.2008. године ускладити све пензије за 11,06%, не наводећи и изузимају ни једну категорију пензионера. Пензије су ванредно повећане у категорији запослених, самосталних делатности и пољопривредних делатности, само не војним осигураницима.
Корисници војних пензија, незадовољни таквим решењима и поступцима Фонда за СОВО и Републичког фонда ПИО, за заштиту својих права обратили су се тужбеним захтевима Управном суду а уставним жалбама Уставном суду, против пресуда Управног суда, као и тужбе за накнаду штете у парничном поступку.
Уставни суд Србије, је поступајући по уставним жалбама, против пресуда Управног суда донео велики број истоветних одлука против тих пресуда. Суштина свих одлука Уставног суда је „да је војним пензионерима подносиоцима уставне жалбе повређено право на правично суђење и право на једнаку заштиту права и заузео децидно правно становиште да и војни пензионери и имају право на ванредно усклађивање – повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године“.
Уставни суд је у Одлуом Уж-2666/2011 од 23. маја 2012. године (коју у прилогу достављамо) утврдио: „да се пензије војних осигураника од 1. јануара 2008. године усклађују по динамици и на начин утврђен законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање, како је то прописано чланом 193. став 1. Закона о Војсци Србије и да је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се тим корисницима могу вршити усклађивања пензије, па и предметно ванредно усклађивање од 11,06%. Да акт о усклађивању пензија, који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања, по својој природи није општи акт, већ акт техничко-спроведбеног карактера донет у поступку извршавања законом утврђених обавеза Фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника, већ се, сагласно начелу и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија, на основу значајних статистичких података“.
Управни суд је после годину дана поступио по наведеној Одлуци Уставног суда с тим што је у том поступку уважио одлуке Уставног суда само у погледу обавезе понављања поступка по тужби и доношења нове пресуде, али је у потпуности игнорисао правно становиште Уставног суда да и војним пензионерима припада право на предметно ванредно повећање пензија. Управни суд у пресудама налаже управном органу РФ ПИО да „утврди да ли тужилац испуњава услове за ванредно повећање од 11,06% од 01.01.2008. године, односно да ли су просечне војне пензије исплаћене у предходној години мање од 60% износа од просечне зараде без порета и доприноса у Републици Србији, те након правилно утврђеног чињеничног стања, да донесе законску одлуку“.
У складу са таквим ставом и налогом Управног суда, РФ ПИО, као тужени орган, у новим поступцима у првостепеним и другостепеним решењима, одбија захтеве тужиоца, а Управни суд у поновљеним пресудама, одбија тужбене захтеве као неосновне и потврђује ставове туженог органа.
Због наведених уставних повреда, војни осигураници затражили су поново заштиту пред Уставним судом, подношењем уставних жалби против новодонетих пресуда Управног суда. Уставни суд је усвојио уставне жалбе и Одлуком Уж-8405/2013 од 11.12.2013. године, (коју у прилогу достављамо) утврдио да је пресудом Управног суда У. 10614/13 од 25. септембра 2013. године повређена права подносиоца уставне жалбе на правично суђење из члана 32. став 1. Устава РС и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, и поништио пресуду овог суда и наложио да надлежни суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе, а у образложењу тих одлука заузео децидно правно становиште да војни пензионери имају право на ванредно усклађивање – повећање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године и да је то морало бити учињено по службеној дужности, једнако као и за цивилне пензионере.
Управни суд је пресудама, од марта месеца 2014. године, уважавао тужбе војних пензионера поништио решења Републичког фонда ПИО – Дирекција фонда Београд и предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Међутим, и поред изнетог, Републички фонд ПИО не поступа по одлукама Уставног суда и пресудама Управног суда и не донеси решење које ће бити засновано на закону и у складу са заузетим правним сатавовима Уставног суда и Управног суда, иако је законски рок истекао од 30 дана.
С обзиром да је истекао рок од 30 дана да РФ ПИО донесе други управни акт - решење уместо поништеног, прописан чланом 69. став 2. Закона о управним споровима („Службени гласник Р. Србије“, бр. 111/2009), оштећени војни пензионери су ургенцијом, (коју у прилогу достављамо) у складу са одредбама члана 71. став 1. поменутог Закона, захтевали да одмах, а највише у року од 7 дана, тужени донесете други управни акт – решење, које ће бити засновано на правном схватању Управног суда и примедбама у погледу поступка изнетим у образложењу пресуде, како је то прописано чланом 70. Закона о управним споровима.
РФ ПИО ни након упућене ургенције није поступио и донео други управни акт - решење, оштећени војни пензионри су, по истеку рока од 7 дана, складу са одредбама члана 71. став 2. поменутог Закона, обратили захтевом Управном суду (који у прилогу достављамо) и тражили да Управни суд на основу члана 71. став 3. Закона о управним споровима, донесе непосредно извршно решење суда које у потпуности замењује акт који није донео тужени орган и којим ће ускладити пензију за 11,06% од 01.01.2008. године.
Управни суд, иако је прошло неколико месеци, није поступио ни по једном захтеву оштећених пензионера и донео извршно решење које би заменило акт туженог органа и ускладио – повећао пензију за 11,06% од 01.01.2008. године.
Према одредбама члана 171. Устава Републике Србије и члана 104. Закона о уставном суду, државни и други органи којима су поверена јавна овлашћења дужни су да поштују и извршавају одлуке Уставног суда.
Очекујемо да у складу са вашим надлежностима предузмете потребне мере како би се наведени проблем разрешио”.