Из штампе је 28. фебруара изашао 157. број „Војног ветерана“ који на 32 странице доноси више занимљивих прилога.
У уводном тексту под насловом ГОВОР ЧИЊЕНИЦА И СИМБОЛА „Војни ветеран“ се бави питањем смањених пензија. О томе се између осталог каже:
Док се очекује изјашњавање народних посланика о праведном захтеву војних пензионера да се преиспита досадашња пракса и укине спорни закон и друго изјашњавање Уставног суда Србије, после кадровске попуне тог највишег правосудног међаша у држави, све су очи упрте у те две институције. Крајње је време да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија постане део ружне прошлости.
Србија је 15. Фебруара обележила Дан државности у спомен на два важна догађаја – народни збор у селу Орашцу на којем је донета одлука о подизању Првог српског устанка (1804) и доношење првог српског устава. Управо о томе доноси се подсећање.
Са комеморација поводом смрти генерал-потпуковника у пензији Константина Арсеновића доносимо реч председника УВПС Љубомира Драгањца. Текст чији је наслов ШИРОКА ЉУДСКА ДУША
И ВЕЛИЧИНА указује да је потпредседник Народне скупштине Републике Србије и члан Главног одбора Скупштине УВПС остаје упамћен као неуморан и непревазиђени борац за права војнопензионерске популације, на понос часне и захтевне официрске професије којом се деценијама тако предано бавио
УВПС је иницирало је допуну прописа о порезу на регистровано оружје војних пензионера. У тексту под насловом ПРАВИЧНО ОСЛОБАЂАЊЕ
ОД НЕПРАВЕДНИХ ДАЖБИНА се наводи да је од војних пензионера, пореза на регистровано оружје ослобођен је само релативно мали број оних који су пиштоље (револвере) добили као награду или поклон при одласку у пензију. Пореза нису ослобођени они пензионисани официри и подофицири који регистровано оружје нису стекли ни као награду, ни као поклон, већ под специфичним околностима.
|
О нашим наравима у свакодневном животу под насловом ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ЧОВЕКУ ВУК пишемо о томе да преплављени сопственим анксиозностима због ранијих искустава, све чешће срећемо људе како беже у вештачке изворе задовољства, који само имитирају живот, а то је обично пут у изолованост, одвојеност. То је отуђење не само од света, него и од самог себе. У рубрици „Људи и догађаји“ доносимо прилог о Јовану Радовановићу који је недавно обележио 95 година живота. Под насловом ЖИВОТ НЕМА РЕПРИЗУ се навоси да је Писаћа машина времешног новинара и књижевника ,,везе“ скоро 60 година. Сведок је многих судбоносних догађаја, које је преточио у занимљиве и веома читане текстове. Учесник је борби од почетка Народноослободилачког рата, све до ослобођења. И данас неуморно ствара, а писаће, како у шали рече, све до 2054. године, до када му важи лична карта.
Србија између Истока и Запада је наднаслов, а НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ ИЗНАД СВЕГА наслов текста из пера бившег министра спољних послова наше земље Живадина Јовановића, у којем се наводи да су током 2016. године убрзане су дубоке промене у међународним односима, које су захватиле саме основе и структуру светског поретка, означивши почетак новог доба цивилизације. Светски поредак, организован по моделу пирамиде у коме се сви повинују једном центру моћи, неповратно одлази у историју.
Из области истраживања доносимо текст о недељнику „Српска војска” од 1908. до 1912. године. Под насловом ЗЛАТНО ДОБА СРПСКЕ ШТАМПЕ Објављујемо да се приватна војна штампа појавила се у Србију у време краља Александра I Обреновића због незадовољства његовом владавином, односом према војсци за разлику од оца краља Милана Обреновића, политичким трвењима у грађанству и настојања странака да добију позиције у војсци.
У оквиру рубрике „Други пишу“ преносимо интервју из листа „Политика“ са др Мирославом Вукосављевић, заступником начелника ВМА у којем се у наслову наводи да ВМА ДОБИЈА САВРЕМЕНИ ЦЕНТАР ХИТНЕ ПОМОЋИ. У тексту стоји да у просеку око 500 пацијената сваке среде прође кроз мали, неусловни простор, архитектонско-грађевински подешен за збрињавање повређених и оболелих за време рата и у случају масовних катастрофа. Пуковник Вукосављевић говори и о реформи ВМА која је у току. |
Многи ће са задовољством прочитати прилог о Савиндану, великом празнику. Под насловом СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ ВЛАДАО СРПСКИМ КРАЉЕВИМА се наводи да су савременици од Синаја до Москве Светог Саву поштовали су као великог дипломату и државника. Светитељ је
у четири ока разговарао свизантијским царевима, султан га гостио, а контактирао је и са папом...
У Дому ВС недавно је Отворена изложба „Скулптура у служби историје”. Под насловом ДЕЛА НАЦИОНАЛНОГ ПОЛЕТА И ЗАНОСА у извештају са тог догађаја се наводе речу Недељка Тењовића, генерални секретара председника Србије: „Немогуће је да вам Краљевић Марко на Шарцу не украде поглед, или монументално попрсје Бановић Страхиње. Ипак, има овде и лирске истанчаности и симболике. Док гледате вешто дочаране
емоције и стања приказаних анонимних субјеката, који надилазе
српство и прерастају у колективни израз.
Шта су ветерани војнообавештајне службе закључили на недавно одржаној седници сазнаћете ако прочитате текст под насловом УДРУЖЕЊЕ ДОБРИХ НАМЕРА.
Месна организација УВПС Батајница други пут најбоља је у оквиру општинске организације Земун. У тексту чији је наслов КАО СЛОЖНА БРАЋА говори се шта су све урадили војни пензионери Батајнице у минулих 12 месеци.
У оквиру рубрикеТРАДИЦИЈА под наднасловом Веран отаџбини и војничкој заклетви и насловом ДОСТОЈАН ВЕЛИКИХ ЈУНАКА доносимо текст о
Стојадину Мирковићу који је отишао на одслужење војног рока 28. децембра 1990. године, у Бања Луку. Цело село је Стојадина Мирковића испратило у ЈНА. Сви су му пожелели све најбоље, много среће. А она ће му заиста и требати. Стојадин је нажалост погинуо у складишту муниције у Беденику, заједно са народним херојем мајором Миланом Тепићем.
Рубрика ,,Савети лекара“ овога пута се бави зимом, крвим притиском и другим недаћама које доноси то годишње доба.