Из штампе је 31. јнуара изашао 155. број „Војног ветерана“ који на 32 странице доноси више занимљивих прилога.

 

,,Војни ветеран“ детаљно извештава о посети министра одбране Зорана Ђорђевића пензионисаним старешинама који већ 25 година, у својству ,,привременог смештаја“ станују у новосадским касарнама. Подаци који се наводе у тексту чији је наслов СВЕОБУХВАТНО РЕШАВАЊЕ СТАМБЕНИХ (НЕ)ПРИЛИКА охрабрују јер ће ускоро доћи до прве велике поделе станова у том граду.

 

У уводнику под насловом ,,ОТОПЉАВАЊЕ“ ПЕНЗИЈА пише  да се с

нестрпљењем очекује да се посланици Народне скупштине изјасне поводом народне иницијативе око 34.000 потписника у организацији Удружења војних пензионера Србије да се пензије врате на ранији ниво. По поднетој уставној жалби Удружења, Уставни суд треба да утврди јесу ли повређена права у односу на недефинисани рок умањења пензија и у погледу изостанка управног спора.

 

 

У рубрици ,,Поводи“ наш лист се бави случајем ,,Тузланска капија“

Шта је показала анализа тузланског случаја „Кaпија“ можете прочитати у чланку чији је наслов НАУКОМ ДО ИСТИНЕ. У том тексту се наводи да се

током ратова на простору СФРЈ из деведесетих година догодило више режираних случајева како би се ЈНА, ВРС и ВЈ оптужили за злочине над цивилним становништвом, а заправо те акције предузимала је супротна страна. По свему судећи долази време суочавања са истином и одвијања обимног клупка тешких лажи са великим ефектима.

 

Зашто опада природни прираштај становништва у Србији тема је рубрике ,,Друштво“. Познати стручњак у тексту чији је наслов ВИШЕ УЗРОКА СУМОРНЕ СИТУАЦИЈЕ наводи да су основни фактори сталног опадања становништва у Србији: измењени друштвено-политички услови живљења, смањен раст животног стандарда становништва, пад запошљавања становништва у привредним и ванпривредним  делатностима, ниво превентивне заштите становништва, ниво хигијенско-медицинских мера заштите и збрињавања становништва и други.

 

Пензионисани официри, подофицири и грађанска лица на служби у ЈНА, актери драматичних збивања из друге половине 1991. године обележили су 25-годишњицу успешне одбране, изласка из блокаде и премештања ЦВТШ КоВ ЈНА „Генерал армије Иван Гошњак“ из Загреба у Србију. На који начин су то учинили и како са дистанце гледају на тај догађај, сазнаћете ако прочитате текст под насловом  ЈУНАЦИ ЗАГРЕБАЧКОГ ЦРНОМЕРЦА.

Осматрачница

 

УНИФОРМА НИЈЕ ОДЕЛО наслов је занимљивог текста о злоупотреби свечане униформе у режији пензионисаног официра. У поднаслову тескта се наводи: ,,Док је, у неку руку, оправдано и разумљиво да се пензионисани официри и подофицири у униформи појаве приликом обележавања државних и војних празника, укључујући и дан неке јединице, дочек бизнисмена у униформи представља ружну слику, недостатак слуха за протокол и избегавање реалности уређених система у правној држaви“

 

Рубрика ,,Други пишу“ доноси три текста о томе да ли ће бити враћено служење војног рока. Тако се у тексту нааловљеног са ВОЈСКА ИЗМЕЂУ ЧАСТИ И СОЦИЈАЛЕ наглашава да ,,осим Русије, у Европи обавезан војни рок имају Аустрија, Швајцарска, Грчка, Финска, Данска, Норвешка, Украјина и Молдавија. Други текст чији је наслов САЗРЕВАЊЕ ГУШТЕРА казује:

,,Војничке приче и носталгично запомагање о прошлим временима, када смо, као дечаци, одлазили у касарне широм старе Југе, од Кичева до Випаве“.

 

Мајор Милан Тепић херој међу херојима је наднаслов серијала чији нслов

ХРАБРО У ЛЕГЕНДУ И ВОЈНИЧКИ ЧАСНО  најречитије говори о јунаштву које превазилази све границе. У том тескту се наводи: ,,Бојовници су наваљивали као бесни пси, мајор Тепић је то и чекао. Желео је да им што скупље преда складиште. Када је видео једног који је покушао да упадне у магацин и усмрти га, потпалио је штапин, ватрена змија је као муња зафијукала. Грмнула је страховита експлозија! Синула је светлост као у по бела дана“.

Наш лист доноси и занимљиву репортажу о официру у пензији Велибору Милојевићу који је храбро спасио војника приликом бацања бомбе. Наиме у тексту чији је наслов ЈАЧИ ОД БОМБЕ говори се о човеку који би и данас као тешки инвалид исто поступио као што је то учинио у чину потпоручника. Његова хуманост и одговорност су набоља илустрација какву смо војску имали, упркос бројним нападима оних који су хтели да је по сваку цену дерогирају и смање јој углед у народу.

 

Наш лекар Часлав Антић, доајен војне медицинр пише од здравственим проблемима који опседају многе људе. Под насловом МУТИРАНИ ВИРУС ГРИПА НАПАДА  он наводи да је у борби против те сезонске болести најважнија благовремена вакцинација. Иако не постоји специфична вакцина за мутирани вирус, вакцинисани против сезонског грипа по правилу прележе ту болест са знатно блажом клиничком сликом и мањим ризиком од смртног исхода. Многи избегавају вакцинацију, не схватајући да се од грипа много више умире него од свих несрећа које се догоде у свету.