У вези са захтеваним повећањем пензија дела војних пензионера путем ревизије и доношења нових решења у складу са Законом о ПИО и тако обрачуната пензија увећа за 20 одсто (детаље смо објавили на овом сајту 4. августа 2016. године), на основу члана 79 став 3. Закона о ПИО, Управни суд је  донео пресуду, коју доносимо у целости:

Република Србија

УПРАВНИ СУД

13 У. 5020/14

19.06.2014. године

Београд

У ИМЕ НАРОДА

Управни суд, у већу састављеном од судија: Обрада Андрића, председника већа, Слађане Бојовић и Весне Даниловић, чланова већа, са судским саветником Снежаном Томић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца Н. Н.(наведено име, презиме и адреса особе)  из Београда, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Дирекције фонда, ради поништаја решења, број 01-02/181.6.3 893/14 од 18.02.2014. године, у предмету старосне пензије, у нејавној седници већа, одржаној дана 19.06.2014. године, донео је

ПРЕСУДУ

Тужба СЕ ОДБИЈА.

Образложење

Оспореним решењем одбијена је жалба тужиоца изјављена против решења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање - Филијале за град Београд, број 181.1-2-4417/13 од 19.12.2013. године, којим је одбијен захтев тужиоца, корисника старосне пензије, за утврђивање новог износа пензије, јер нису испуњени законски услови.

Тужбом поднетом Управном суду дана 03.04.2014. године тужилац је оспорио законитост решења туженог органа због повреде закона. Навео је да је приликом признавања права на пензију узет у обзир остварени бенефицирани стаж као време трајања, али износ пензије није увећан за 20% јер је као припаданик Војнобезбедносне агенције остварио више од 20 година стажа осигурања, а 2012. године када

је почела примена Закона о пензијском и инвалидском осигурању имао је својство осигураника. Предложио је да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

У одговору на тужбу тужени орган је остао при разлозима изнетим у образложењу оспореног решења, с обзиром да тужилац није навео нове чињенице и нове доказе, осим оних које је навео у жалби против првостепеног решења, а који су оцењени као неосновани, и предложио је да суд тужбу одбије.

Решавајући овај управни спор без одржавања усмене јавне расправе, сагласно одредби члана 33. став 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", бр. 111/09) будући да је предмет спора такав да не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања, јер је на правилно утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право и испитујући законитост оспореног решења у границама захтева из тужбе, у складу са одредбом члана 41. став 1. истог закона, Управни суд је, оценом навода тужбе, одговора на тужбу и списа предмета ове управне ствари, нашао да је тужба неоснована.

Из списа предмета и разлога образложења оспореног решења произлази да је тужилац захтевом од 24.09.2013. године тражио измену решења Д 597942 од 05.08.2013. године (којим се мења решење П-115 бр. 597942 Уп-13203-1/03 од 15.12.2003. године) и одређује нови износ старосне пензије почев од 01.05.2013. године и утврђивање новог износа пензије сходно члану 79. став 3. и 4. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03...101/10). Решењем Војне поште бр.9949 Београд од 09.12.2003. године за тужиоца, капетана прве класе, утврђен је укупно остварени пензијски стаж у трајању од 34 године, 02 месеца и 02 дан и наведено да је за период од 01.07.1978. године до 23.03.1999. године увећање стажа 12/16; за период од 24.03.1999. године до 25.06.1999. године увећање стажа 12/24-ратни стаж и за период од 26.06.1999. године до 31.12.2003. године увећање стажа 12/16.

Код оваквог стања ствари правилно је, по оцени Управног суда, одлучио тужени орган када је одбио, као неосновану, жалбу тужиоца изјављену против првостепеног решења, дајући за своју одлуку довољне и на закону засноване разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Како је стаж са увећаним трајањем почев од 01.07.1978. године до 31.12.2003. године већ унет у обрачун приликом израде решења Д.бр.597942 од 05.08.2013. године (чију измену је тужилац тражио захтевом од 24.09.2013. године) то је правилно закључивање туженог органа у оспореном решењу, да је у поступку за одређивање новог износа старосне пензије правилно првостепеним решењем одбијен захтев тужиоца јер нису испуњени законски услови за одређивање новог износа пензије. Наиме, одредбе члана 79. став 3. и 4. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник РС", бр. 34/03... 101/10) односе се на осигуранике из члана 42. и 43. истог Закона који први пут остварују право на старосну пензију (што са тужиоцем није случај) а закон није предвидео могућност да се наведена одредба члана примени у поступку поновног одређивања старосне пензије.

Суд је ценио наводе тужбе али налази да исти нису од утицаја на законитост оспореног решења. *

Са изнетих разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Управни суд је одлучио као у диспозитиву пресуде, на основу одредбе члана 40. став 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", бр. 111/09).

ПРЕСУЂЕНО У УПРАВНОМ СУДУ

Дана 19.06.2014. године, 13 У. 5020/14

Председник већа-судија

Обрад Андрић, с.р.

Записничар

Снежана Томић, с.р.

Председник већа-судија

Обрад Андрић, с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Дејан Ђурић _

СР