Неизвесно спајање војног и цивилног пензионог фонда

Уједињавање два фонда укинуће многобројна права бившим професионалним војницима, упозоравају у Удружењу војних пензионера

Да ли ће војни пензионери од 1. јануара следеће године завршити под окриљем ПИО фонда, као што је прописано изменама и допунама Закона о пензионом осигурању  усвојеном прошле године, питање је на које надлежни за сада немају одговор.

Незванично сазнајемо да ће Министарство одбране пролонгирати рок за спајање фондова, а у Министарству рада и социјалне политике кажу да ће средином следеће недеље бити одржан састанак поводом овог питања. После тога биће познато да ли ће бити продужен рок за припајање Фонда војних пензионера ПИО фонду и које су евентуалне сметње овом послу.

 

Уједињавање два фонда донеће низ проблема и укинуће многобројна права бившим професионалним војницима, упозоравају у Удружењу војних пензионера. Такође, уколико дође до спајања фондова, није јасно на који начин би био регулисан дуг Фонда СОВО према 47.000 пензионера којима, у периоду од 1. августа 2004. године до 30. новембра 2007. године, нису исплаћивана следујућа повећања. Ова дуговања, како је „Политика" недавно писала, с каматама и судским трошковима, могла би да достигну девет милијарди динара, а досад је принудно наплаћено око 3,5 милијарде динара. Уколико фондови буду придружени може се десити да овај дуг напрасно ишчезне.

Долазећи под цивилно окриље војници ће изгубити права која су им досад припадала, пре свега стамбено и материјално обезбеђење, тврде у поменутом удружењу. Због свих ових разлога, Удружење војних пензионера залаже се да се одложи примена ових законских измена и то за најмање две године, а покренули су потписивање петиције која ће бити упућена влади и Скупштини Србије.

- Велике специфичности војне слу­жбе морају се изразити кроз пензиони систем. Ко се определи у војску мора да зна шта га чека кад заврши службу и под којим условима иде у пензију. То може да регулише посебан закон за чију ћемо се израду залагати. Тако је урађено у највећем броју земаља света, а ми смо скоро 40 година имали одвојен фонд и посебан закон који је регулисао наша права. Све то је доста добро функционисало - каже Љубомир Драгањац, председник Удружења војних пензионера.

Најављено је, како објашњава наш саговорник, да ће, у првој половини ове године, Влада донети посебан акт којим ће регулисати уједињење војног фонда с цивилним, а у том пери­оду је требало да буду завршене све припреме за овај посао. Ипак, истиче Драгањац, најављени акт није усвојен, а припреме нису ни почеле.

Новим законским решењима прописано је да ПИО фонд преузме само пензиони систем, а, према речима наших саговорника, није разјашњено како ће се обезбедити средства за здравствену заштиту и  стамбено обезбеђење  војних осигураника.

- Издвајања за стамбено обезбеђење су веома важна јер сваки пети војни пензионер нема решено стамбено питање. Већ 16 година за стамбено обезбеђење издваја се 2,5 одсто од нето износа пензије, па је, захваљујући овим средствима око 400 људи успело да добије кров над главом, а њих око 1.200 бесповратни стамбени кредит од 20.000 евра - каже Драгањац.

Такође, од сваке пензије издваја се 0,5 одсто за људе који су у тешком материјалном стању, па једнократну помоћ сваке године  добије око 1.000 болесних и материјално угрожених људи. Уласком у ПИО фонд изостала би посмртна и погребна помоћ које су породице војних пензионера примале 30 година уназад.

Из свих ових разлога војни пензионери истичу да ће наставити да се боре за своја права. Јелена Попадић (Политика, 12.09.2011)