Руководећи се потребом да део својих активности организује у унутрашњости земље, тамо где се одвија рад градских и општинских организација УВПС, Удружење је 18. септембра у Врању одржало редовну седницу Главног одбора Скупштине УВПС, а 19. септембра Свечану академију, којој је присуствовало око 250 званица.

Свечаној академији су присуствовали државни секретар Министарства одбране господин Ненад Нерић, командант Копнене војске ВС  генерал-потпуковник Милосав Симовић, градоначелник Врања Зоран Антић, секретар Министарства одбране Владе Републике Србије мр пуковник Небојша Николић, командант 4. бригаде КоВ бригадни генерал Зоран Лубура, делегације сродних организација из Бугарске, Македоније, Румуније, Црне Горе и Републике Српске, војни правобранилац Министарства одбране пуковник Вјекослав Богуновић, заменик начелника Управе за војно здравство пуковник др Бранко Илић, представник Фонда за СОВО капетан фрегате Драган Радошевић, Представник Управе за традицију, стандард и ветеране МО потпуковник Иван Укић, представник Војне болнице Ниш др Драган Тодоровић, игуманија манастира Свети Прохор Пчињски монахиња Стефанида, ранији командант Прве армије генерал-пуковник у пензији Јеврем Цокић и други.

 

На почетку свечане академије команданту КоВ генерал-потпуковнику Милосаву Симовићу уручено је највише признање Удружења Команди КоВ, на основу одлуке коју је претходног дана донео Главни одбор Скупштине УВПС. Признање је генералу Симовићу уручио председник УВПС Љубомир Драгањац.

На Свечаној академији еминентном скупу се обратио председник УВПС Љубомир Драгањац чије излагање због актуелности изложених ставова доносимо у целости:

,,Окупили смо се у слободарском Врању, граду познатом по светлим традицијама да бисмо обележили 22 године од оснивања Удружења војних пензионера Србије и 150 година од како су у Кнежевини Србији уведене војне пензије. Народ и војска у овом крају су као једно биће, наша организација овде ужива велики углед, па смо због тога и одлучили да Свечану академију и седницу Главног одбора УВПС одржимо управо у Врању.

Када је пре 22 године визионарски оснивано Удружење војних пензионера Србије са потребом да се о социјалном статусу, посебно о војним пензијама, здравственом и социјалном осигурању и стамбеном обезбеђењу чује усаглашени, унисони глас корисника војне пензије, нико ни слутио није са колико проблема ће се суочавати популација одважних, часних и високоморалних људи који су деценијама служили свом народу и држави.

Први пут на овим просторима војне пензије су уведене пре 150 година. У члану 73. Закона о устројству војске стајало је:

„Свима се официрима одређује пензија по ономе размеру, који је законом за чиновнике грађанског реда назначен, а године службе рачунају се од дана уписа у војску, пошто се од тога одбију две године, као рок службе који је дужан сваки да одслужи. Ратне године рачунају се свака у две.

У Кнежевини Србији уводи се стајаћа војска. Уведени су чинови и дефинисан статус војног лица: активна служба, ван службе, на расположењу и покој или пензији. Тиме је, у Србији, двадесет година раније у односу на цивиле, донет закон о пензијама војних лица. Био је то камен-темељац социјалне сигурности и правде за професионалце којима је најважнији и најузвишенији задатак био да бране отаџбину.

Током сто педесет година систем пензијског и инвалидског осигурања војних пензионера мењао се и прилагођавао у складу са друштвеним променама. Почетком 1973. године трансформисан је у систем социјалног осигурања војних осигураника који је обухватио пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, социјалну заштиту и стамбено обезбеђење и као такав био је успешан и трајао 38 година. Разбијање овог система започело је доношењем Закона о министраствима Владе Србије 2007. године којим је социјално осигурање војних осигураника стављено у надлежност Министраства рада и социјалне политике, што никада није остварено јер је све те послове и даље обављало Министарство одбране. Разбијање система настваљено је изменом начина усклађивања војних пензија које је Законом о Војсци Србије регулисано да се војне пензије више не усклађују са кретањем плата професионалних војника. Одлуком Владе Републике Србије да се пензијско и инвалидско осигурање војних лица стави у надлежност републичког фонда за ПИО и измени Закон о Војсци Србије о начину утврђивања пензијског основа у висини пензије завршено је разбијање система социјалног осигурања војних осигураника. Као последицу оваквих решења имали смо за девет месеци четири категорије КВП истог чина и положаја у моменту пензионисања а са резличитим износима пензија које су износиле од две хиљде за заставника прве класе до 36 хиљада за генерал-мајора. Нови начин утврђивања пензијског основа и висине пензије произвео је велике разлике у пензијама између раније пензионисаних и нових пензионера истог чина и положаја, па сада имамо да потпуковник има већу пензију од пуковника а пуковник већу од генерал-пуковника.

Наведене измене довеле су до укидања једнократне новчане помоћи за војне пензионере са малим износом пензија и за тешко болесне, право на хранарину и значајно смањење средстава за стамбено обезбеђење. На све ове последице Удужење је благовремено указивало и тражило да се такве одлуке не доносе, али нажалост ништа није прихваћено. Од наших захтева нисмо одустали већ смо покренули инцијативу да се ПИО војних лица врати у надлежност Фонда за СОВО и очекујемо да Министраство одбране покрене законску процедуру за ову измену.

У протеклој години војнопензионерску популацију, поред вишегодишњих проблема у односу на неисплаћени дуг од 2004. годинед и неусклађивање пензија за 11,06 одсто, као ни испалта дуга од 1. 1. 2008. године, дочекали су нови проблеми који су битно снизили стандард, а многе довели у ситуацију да  једва преживљавају.

Законом о смањивању пензија обухваћено је 96 одсто војних пензионера и смањење пензија износи од 10 до 24 одсто, што је за већину војних пензионера неиздрживо јер су они двоструко кажњени. Стандард војних пензионера је битно угрожен повећањем пореза на стан (неки дају једну месечну пензију за годишњи порез) укидањем бројних субвенција и повећањем трошкова живота (струја, вода, грејање и друго). као и издвајање значајних средстава за лечење.

Исто тако постоје велики проблеми у стамбеном обезбеђењу јер је 4.137 војних пензионера без икаквог стана а 4.700 нема одговарајући стан. Значи сваки пети војни пензионер је са нерешеним стамбеним питањем.

Удружење војних пензионера Србије потпуно је опредељено да све проблеме решава преко институција државе и то у складу постојећим законима и прописима. То свакодневно чини, захтевајући од надлежних државних органа да не крше законе и прописе и не опструишу одлуке највиших судских органа. Заиста никако не можемо да разумемо и прихватимо понашање Републичкох фонда за ПИО и неких министарства Владе у односу на остваривање права на ванредно повећање пензија за 11,06 одсто и исплату дуга. Они спроводе потпуну опструкцију на одлуке Уставног суда. Дубоко смо забринути што ни после десет месеци од обећање председника Владе да се овај проблем мора решити до краја године, још увек није остварено.

Исто тако недопустиво је да Уставни суд још није донео одлуку по покренутој инцијативи за оцену уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, иако се ради о Закону чија примена доноси огромне штете пензионерима у крајњем случају и држави.

Уколико ови и други проблеми не буду у најскоријем времену решени за њихово решење обратићемо се међународним институцијама. Ускоро ћемо организовати јавну трибину по питању остваривања законских права војних пензионера. Истовремено ћемо интензивирати припреме за јавни протест који ће трајати док се најважнији проблеми не реше.

Сарадња Удружења са државним институцијама је приоритетан задатак и она је успешна са Министараством одбране а посебно са јединицама и установама Војске Србије. Веома смо задовољни што највећи број команди и јединица Војске ревносно испуњава своје обавезе према војним пензионерима што их поштују и уважавају, а најбољи пример тога је овај данашњи скуп. Наша је жеља да се та сарадња стално унапређује јер смо веома упућени једни на друге.

Захваљујем што сте у оволиком броју и саставу дошли да свечано обележимо ове наше јубилеје“.

Потом је изведен богат културно-уметнички програм посвећен стогодишњици Првог светског рата и седамдсетогодишњици победе над фашизмом, у којем су учествовали Војни оркестар КоВ, вокални интерпретатори, музичари и глумци из Врања.

Војни пензионери окупљени из готово свих крајева Србије, а и гости из иностранства посетили су Спомен-собу 4. бригаде Копнене војске, Музеј Врања и родну кућу великог српског писца Боре Станковића. Представници удружења војних пензионера из Бугарске, Македоније, Румуније, Црне Горе и Републике Српске били су гости и манастира Свети Панталејмон у Лепчинцу, а у згради локалне самоуправе примио их је председник Скупштине града др Слободан Стаменковић.