У специјалном додатку ,,Вечерњих новости” од 22. јула ове године објављен је текст под насловом: ,,Око 180 милиона евра чека 30.000 вертерана“. Ради потпуније обавештености читалаца и нajширe јавности, Удружење војних пензионера Србије које окупља близу 30.000 чланова наводи следеће:
Несхватљиво је да се предлог закона о јавном дугу од јавности скрива као да је у питању каква тајна. Посебно зачуђује да о садржају тог документ а нису обавештени војни пензионери. У демократском друштву, какво је наше, у стварању законских решења логично је да буду консултовани и они на које се легислатива односи. Разумно је да у стварању текста закона, непосредно или посредно, буду укључени и представници војнопензионерске популације.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања треба јавности да пружи информацију зашто пензије нису повећане онако како је обећао на састанку са представницима Удружења војних пензионера Србије 13. марта ове године.
Несхватљива је чињеница која се путем ,,Вечерњих новости“ пласира јавности да би остваривање права на ванредно усклађивање војних епнзија државу доволо до банкротства, па је сугерисано да се тај проблем реши по принципу старе девизне штедње. С тим у вези подвлачимо да су дугови проистекли на основу права на пензију једно, а да је штедња нешто сасвим друго, па те две области ни у ком случају не треба доводити у везу.
Пажљиво читајући текст у ,,Вечерњим новостима“ наметнуло се још једно питање: Коме су потребне нетачности попут оне да је Министарство одбране задржало исти буџет, а исплату пензија пренело на Фонд ПИО, када се зна да је Законом о Војсци Србије који је струпио на снагу 1.1. 2008. године само промењен начин усклађивања војних пензија и да су оне до 1.1. 2012. године исплаћицване преко Фонда СОВО.
Проблем у вези са исплатом војних пензија створили су државни органи. Војни пензионери нису криви што су се надлежни оглушавали о законе, одлуке Уставног и пресуде Управног суда. Због неблаговременог поступања државних органа, војни пензионери су крајем 2012. године били принуђени да масовно поднесу тужбе, јер је то био једини начин да се проблем реши. Од тада се стварају беспотребни судски трошкови. Да су државни органи поступили како су наложили судови, трошкови би били неупоредиво мањи. У актуелно време на један динара дуга, држава ће бити принуђена да извоји још један динар на име свих других трошкова.
За тај дуг се ни у ком случају не могу окривити војни пензионери. Корисници војне пензије се не могу други пут кажњавати тако што ће им се закинути део месечних принадлежности исплаћивати у ратама.
Враћање закинутог дела војних пензија путем јавног дуга неправедно је према свима онима који чекају наплату већ седам и по година. Неколико хиљада војних пензионера је ускраћени дeo пензије (до времена које су обрадили судски вештаци) већ наплатио, па би неправедно било да остали пензионери, међу којима је велики број оних у дубокој страрости, на то право чекају још неколико година. Војни пензионери захтевају само оно што им по закону припада и ништа више. Да су у праву, потврдили су надлежни судови.
Први потез који би у садашњој ситуацији требало да се повуче је да Републички фионд ПИО повећа војне пензије за 11,06 одсто, чиме би се пресекло даље нарастање дугова на основу камата, трошкова вештачења и судских трошкова.
Прошло је више од четири године како је Уставни суд донео прву одлуку да војним пензионерима припада право на ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто. Уместо да постуипи по одлуци највише судске инстанце која је општеобавезујућа и коначна, сталним нарастањем камата институције државе саме себе увлаче у својеврсну дужничку спиралу. Несхватљиво је да надлежни чиновници упорно а противно закону раде супротно од општег интереса оличеног у држави.
Главни одбор Удружења војних пензионера Србије сматра да судске спорове за исплату дуга треба окончати судским путем, то јест управо онако како је регулисано законом.
Обештећење за корисника војне пензије који нису покренули парнице за наплату дуга решити вансудским поравнањем.
У односу на бројне пресуде о вредности бода 9,02 динара, а не 9,40 динара, колико припада корсницима војне пензије и непризнавање дуга преко три године од дана подношења тужбе, поднете су бројне уставне жалбе, па се очеукује да се о томе одлуком огласи Уставни суд Србије.
Удружење војних пензионера Србије решено је да се, уколико се не испоштују законом утврђена права војних пензионера, обрати и Међународном суду за људска права у Стразбуру.