У емисији РТС ,,Да можда не“ емитованој 16. априла један од учесника у разговору вођеном у студију био је Мирослав Шпановић, пoтпредседник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС). Из организација Удружења војних пензионера, поводом изречених Шпановићевих ставова, реаговао је велики број чланова захтевајући да се Удружење одреди према тврдњама тог функционера. Наиме, Шпановић је пуковник у пензији и члан УВПС у новосадској организацији, па свака јавно изговорена реч има велику специфичну тежину.
Високи функционер ПУПС-а навео је да та странка није одступила од прокламованог начела да пензије треба да прате плате, образлажући да су најновијим законом (Закон о привременом начину исплате пензија) мерама Владе РС смањене и плате. При томе Шпановић није навео да је над пензионерима извршена дискриминација, јер је проценат смањења пензија много већи него за запослене (чак и дупло већи). Ниједном речи није споменуо стечено право пензионера које је неприкосновено.
Несхватљиво је да војни пензионер високо рангиран у друштву са толико ниподоштавања третира своје колеге, не наводећи ниједну чињеницу у њихову корист, то јест истините чињенице везане за материјални положај војнопензионерске популације. Посебно забрињава то што Шпановић подржава закон који по свему није у сагласју са Уставом Србије.
Шпановић је у емисији није навео да војни пензионер више од седам година воде борбу за остваривање права које нам по закону припада и да је то потврђено одлукама и пресудама Уставног суда, Управног суда и Врховног касационог суда. Такође није навео ни податак да су просечне пензије у Србији уместо у односу на просечне плате, опале чак на 46 одсто, са тенденцијом даљег пада.
У низу проблематичних изјава посебно боде очи Шпановићева узјава да Стразбур (Међународни суд за људска права) неће ни да чује за проблеме пензионера, то јест да засигурно неће стати на страну обесправљених. Такав став може, по свему судећи, да изнесе само неко ко је експерт у тој области.
Господин Шпановић до сада ниједном није контактирао Удружење, нити консултовао у вези са проблемима за које се Удружење залаже. И поред тога што је у некој врсти обавезе према странци којој припада, сматрамо да му нико не би замерио да је изнео објективне податке о војнопензионерској популацији.
Удружење војних пензионера Србије ограђује се о ставове Мирослава Шпановића, оцењујући његов наступ као покушај искривљавања истине и обмањивање јавности.
Целокупно иступање господина Шпановића није засновано тако да материјално заштитио пензионере, већ пре свега да би на тај начин оправдао своје привилегије и додатна новчана примања које има на основу више функција у ПУПС-у и Скупштини АП Војводине.