У последњем броју листа ,,Таблоид“ објављено је отворено писмо Градског одбора УВПС Ужица у којем се наводе актуелни проблеми војних пензионера. Тај текст преносимо у целости:

 

,,Таблоид је позван

Писмо из Ужица: зашто су некадашњи чувари отаџбине данас обесправљени и заборављени?

ГДЕ ЈЕ КРАЈ ДИСКРИМИНАЦИЈИ ВОЈНИХ ПЕНЗИОНЕРА?

Сви досадашњи покушаји удружења војних пензионера Србије да на коректан и аргументован начин предочи надлежним органима и институцијама републике Србије све неправде које су им нанете и које се и даље чине,-остали су безуспешни. Ово писмо јавности је још један покушај да се о нашим проблемима гласно и јасно проговори.

......

Начин на који, овом приликом, излажемо наше проблеме је атипичан и непримерен општем мишљењу о припадницима овог друштвеног слоја. Да би се шира јавност могла што боље упознати са стањем и положајем војних пензионера желимо изнети следеће:

Ради подсећања, не можемо, а да не истакнемо чињеницу да је статус кандидата за војно лице могао стећи грађанин - ученик са одличним и врло добрим успехом у школи који је потпуно физички и психички здрав. Све су то лица са средњом,вишом и високом стручном спремом.

Просечан војни пензионер у свом радном веку имао је велику материјалну и моралну одговорност и бројне изазове који су од њега захтевали психо-физичка напрезања до крајњих граница. Да је током свог радног века био поуздан ослонац друштва и први учествовао у спасавању људства и материјалних добара од поплава, земљотреса, пожара, да је градио путеве, водоводе, телефонске линије, да је радио на оспособљавању младих људи за животни позив у грађанству (возача, механичара, руковаоца машина, кувара, пекара, везиста, болничара...).

У просеку је војни пензионер имао пет премештаја широм бивше СФРЈ, шест година одвојеног живота од породице, два прекида радног односа супруге (уколико су успеле засновати стални радни однос), деца су променом места пребивалишта родитеља просечно три пута мењала школе, школске другове, школске програме и језичка подручја.

На дежурствима, која су трајала 24 до 36 часова, проводио је просечно две и по године, на терену, у логорским условима, око три године и око две године у ратним условима...

И данас, после свега шта се догодило на нашим просторима, знатан број војних пензионера није стамбено збринут и живе у крајње нехуманим условима. Око 7.500 војних пензионера нема решено стамбено питање, од којих 3.800 нема никакав стамбени смештај.

Спиновање јавности од стране пропагандних тимова светских моћника кроз истицање бројних погодности које ова популација ужива у Србији, од високих плата и пензија, луксузних станова и бројних војних одмаралишта, довело је до једне опште аверзије јавности према војсци и војним пензионерима. Само истине ради, истичемо да се боравак у војним одмаралиштима добијао по молби и одобраван је у просеку једном у четири до пет година.

Мало је познато да су садашњи војни пензионери, као активне старешине, примале 46 до 50 одсто нето плате на руке, а остали део до бруто износа, узимала је држава за разне фондове (пензиони, социјални..), за изградњу војне инфраструктуре (станови, аеродроми, одмаралишта...). Војна лица су од своје нето плате одвајала део за разне хуманитарне донације (санирање последица од елементарних непогода, спомен комплексе...).

Са "демократским променама" у СРЈ, односно Србији, након војне агресије НАТО алијансе, настали су "црни дани" за војна лица и војне пензионере.

Законом и уредбом о платама и пензијама било је регулисано да плате војних лица не могу бити мање од три ни веће од пет нето зарада у Републици Србији, а већ почетком 2001. године плате су смањене за 1,33 посто, да би крајем 2003. године плате биле мање чак за два и по пута у односу на члан 75 Закона о војсци.

Од 1.августа 2004. године закинут је део пензија за 47.069 војних пензионера, што је изазвало покретање судских спорова у којима је обештећено 31.247 војних пензионера. Истима је исплаћено 3,2 милијарди динара уз додатних 1,7 милијарди динара на име судских трошкова и 2,7 милијарди динара на име камата. Дакле, држава Србија је платила 7,6 милијарди динара, али је остало још 15.822 војна пензионера који нису обештећени, а од тог броја већина није више у животу.

Органима власти и ова чињеница није ништа сметала да организују и спроведу нову дискриминацију војних пензионера 1. јануара 2008. године. Наиме, тада је републички фонд ПИО извршио ванредно усклађивање и повећање пензија у Републици Србији за 11,06 одсто за преко 1.600.000 цивилних пензионера, а војни фонд за социјално осигурање војних осигураника при министарству одбране то није учинио. Међутим, ни након преузимања војних пензионера од стране републичког фонда ПИО од 1. јануара 2012. године, то усклађивање, односно повећање војних пензија није реализовано. То је изазвало покретање више хиљада судских поступака за накнаду штете због умањених пензија и исти су још у току.

У међувремену је Уставни суд Србије својим одлукама утврдио повреду уставом зајамчених права војних пензионера и то: одлуком УЖ 2666/2011 од 23.05.2012, затим УЖ 5287/2011 од 05.12.2012 и УЖ 8405/2013 од 04.12.2013 године. Управни суд Републике Србије, након две године одбијања тужби војних пензионера за усклађивање пензија од 11,06 одсто, почео је у „другом кругу" од 19. марта 2014. доносити пресуде уважавајући одлуке Уставног суда, али то иде спорадично и споро.

Пред основним судовима у Србији влада општа конфузија у доношењу пресуда које су различите, иако се ради о истом чињеничном и правном стању. Проблем настаје око обрачунавања вредности бода, - од реалних 9,4 динара по боду до 9,02 динара коју настоје да прогурају, чиме се износ обештећења умањује за око 35 - 40 одсто.

Не можемо, а да не поменемо одлуку демократске власти Републике Србије којом је, Законом о војсци Србије, крајем 2007. године регулисала плате и пензије војних лица са разликама од 5.000 до 35.000 динара потенцијалних и већ пензионисаних војних лица истог чина и положаја. овим су посебно погођени пензионисани подофицири.

И као „шлаг на торту" следи најновији атак на пензионере Републике Србије у виду такозваног привременог смањења пензија одлуком Народне скупштине од 26. октобра 2014 године. Било би сасвим логично да је прво решен државни дуг војним пензионерима од 01. августа 2004. и од 01. јануара 2008. године, да би се, потом, приступило привременом смањену пензија.

Удружење војних пензионера Србије, са преко 28.000 чланова, покушава да проблем усклађивања пензија реши на легалан и легитиман начин преко институција државе...

У том циљу очекујемо од председника и премијера Републике Србије и надлежних министара у влади поштовање уставне одлуке о исплати закинутих примања војним пензионерима.”