Председник УВПС Љубомир Драгањац упутио је преставку Уставном суду Србије у вези са остваривањем права војних пензионера на ванредно повећање месечних принадлежности за 11,06 одсто. Тај акт доносимо у целости:
,,Све до сада решене уставне жалбе војних пензионера изјављене против пресуда Управног суда Србије и парничних судова, којима је војним пензионерима ускраћено право на ванредно усклађивање пензија за 11,06% од 01.01.2008. године, односно право на накнаду штете због закидања тог дела пензије, Уставни суд је уважио и поништио ожалбене пресуде, утврђујући да су тим пресудама повређена права подносилаца уставних жалби на правично суђење из члана 32. ст. 1. и на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава Републике Србије.
Верујући да се и у Републици Србији, као у свим правно уређеним државама, поштује начело владавине права, уставност и законитост, оштећени војни пензионери су се понадали да ће им надлежни органи, након наведених децидних и аргументованих одлука Уставног суда по закону ускладити – повећати пензије и исплатити закинути део пензија. Међутим, са запрепашћењем и револтом, суочени су са чињеницом да надлежни државни органи игноришу одлуке Уставног суда па, и даље, мимо закона и опште обавезујућих ставова Уставног суда, одбијају захтеве и тужбе оштећених војних пензионера или неодлучивањем по тужбама опструирају остваривање предметних права. Конкретно:
1)На апел овог Удружења да се, коначно, поступи по одлукама Уставног суда и општеобавезујућим правним ставовима садржаним у њима:
- Републички фонд за ПИО одговара да се “одлуке Уставног суда односе на поступање Управног суда, а не на поступање Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.”;
- Кабинет председника Владе Републике Србије нас обавештава да су “предметни допис проследили Министарству финансија и Републичком фонду ПИО, на даљу надлежност”, не износећи свој став по том питању;
- Министарство правде и државне управе (сектор за правосуђе и међународну правну помоћ) нам је вратио захтев, уз обавештење да решавање по њему “не спада у надлежност овог министарства”;
- Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, нас обавештава да “нема правног основа да наложи Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање да изврши усклађивање војних пензија за 11,06%”, игноришући чињеницу да је тај правни основ садржан у закону и децидним и аргументованим одлукама Уставног суда.
Фотокопије напред наведених аката – одговора прилажемо.
2) 2) Управни суд Србије је најприје тужбе одбијао уз образложење да војни пензионери немају право на предметно повећање пензије јер у 2007. годин нису били у систему ПИО Републике Србије. Након што је Уставни суд, уважавањем уставних жалби војних пензионера, поништио такве пресуде, Управни суд, доследан опредељењу да се то право војним пензионерима ускрати, поново одбија тужбе, али сада уз образложење да је просек војних пензија у 2007. години био већи од 60% просечне зараде корисника у осигурању запослених. Уставни суд је уважио уставне жалбе и поништио и те пресуде, али Управни суд опструише законито решење предметног права војних пензионера, тако што не доноси одлуке по тужбама, како у предметима где је Уставни суд поништио пресуде, тако и оним где пресуда није била донета. За илустрацију, наводимо пресуду Управног суда У.10614/13 од 25.09.2013. године, која је поништена одлуком Уставног суда Уж-8405/2013 од 11.12.2013. године, али нова одлука још није донета иако је прошло више од три месеца.
3) Врховни касациони суд се у својим одлукама рев. бр. 260/2013 од 17.10.2013. ирев. бр. 1170/2013 од 31.10.2013. године, чије фотокопије прилажемо, директно супротставља правном становишту Уставног суда садржаном у одлукама којима су усвојене уставне жалбе оштећених војних пензионера;
4) Првостепени парнични судови поступају различито: неки поштују правна становишта садржана у одлукама Уставног суда и досуђују накнаду штете тужиоцима – војним пензионерима, део их одбија тужбене захтеве, а већина одлаже доношење пресуде. Виши судови углавном не доносе одлуке по жалбама и тако, објективно цењено, опструирају извршавање одлука уставног суда, а поједини доносе одлуке директно супротстављене општеобавезујућим правним становиштима Уставног суда. За илистрацију, прилажемо пресуду Вишег суда у Нишу Гж 383/14 од 06.03.2014. године.
Напред изложено стање у погледу извршавања и поштовања одлука Уставног суда неминовно намеће питање сврсисходности и делотворности института уставне жалбе као ванредног правног лека. С тога, а у име преко 28.000 својих чланова, односно преко 38.000 оштећених војних пензионера, апелујемо да Уставни суд при одлучивању по уставним жалбама војних пензионера у предметним споровима:
1) Основом чл. 104. ст. 2. Закона о Уставном суду утврди начин извршења донетих одлука, и
2) Основом чл. 89. ст. 3. Закона о Уставном суду, подносиоцима уставне жалбе досуђује накнаду трошкова поступка и нематеријалне штете, коју трпе због кршења на уставу и закону заснованих права више од шест година”.